Srpska pravoslavna crkva i vernici u Vranju i Srbiji u nedelju obeležavaju Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra.
Verige u koje je Sveti Petar bio okovan hrišćani su kasnije godinama čuvali, verujući da su čudotvorne i da donose izlečenje svakome ko ih dotakne.
Verige su čuvane zbog uspomene na velikog apostola, ali i zbog njihove celebne moći, "jer se mnogi bolesnici izlečiše dodirom o njih".
Dugo godina je čuvan ubrus kojim su vernici brisali Svetog Pavla tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen.
U Srbiji postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik, a jedno se čak vezuje i za našeg najvećeg svetitelja - Svetog Savu.
Narodno predanje govori da je jednom i Sveti Sava bio okovan u verige, pa je po oslobođenju sačuvao verige i njima lečio.
Jednom se, tako, susretne sa Svetim Petrom, i razmeni sa njim okove.
Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće.
Da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno.
U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju velikim praznikom i za njega su vezani mnogi običaji i verovanja.
U Popovom polju Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste.
U Gornjoj Pčinji praznuju ovaj dan zbog grada.
Na Kosovu i Metohiji praznuju Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje, i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku.
Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja.
Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela.
Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne verige, veruje se da će poginuti od groma.
Po narodnom verovanju od Verižnica (Časnih veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju.
U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.
