Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici u Vranju i Srbiji proslavljaju danas Todorovu (Teodorovu) subotu.
Ovaj praznik posvećen je svetom velikomučeniku Teodoru Tironu i pada prve subote Vaskršnjeg posta.
Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan - kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu.
Trke konja su se na ovaj dan organizovale u Šumadiji.
Na Todoricu po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja.
Na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge.
Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.
Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito, odnosno, koljivo, kao za svaku krsnu slavu.
Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.
Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.
Pored toga, Srbi u Vojvodini veruju da noću uoči svetog Todora jašu povorke belih konja.
Među njima je predvodnik hromi konj.
Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.
Sveti Todor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovo, na Fruškoj gori.
Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.
