Vranje - Prvi put od kako je Makedonska pravoslavna crkva 5. juna ove godine dobila Tomos o autokefalnosti od poglavara SPC patrijarha srpskog Porfirija (Perića), u utorak su Manastiru Prohor Pčinjski kod Vranja praznik svetog proroka Ilije i Dan Republike Severne Makedonije zajedno obeležili visoki državni i crkveni predstavnici ove dve bivše jugoslovenske republike i do skora kanonski formalno jedne crkve.
Danas piše o tome kako makedonski mediji javljaju da je u paraklisu manastira Prohora postavljena dvojezična – na srpskom i makedonskom, spomen-ploča povodom održavanja prvog zasedanja Antifašističkog sabora narodnog oslobođenja Makedonije 2. avgusta 1944, što je uz stvaranje Kruševske republike 1903. razlog što je „Ilinden“ Dan Republike Severne Makedonije.
Proslavu u Prohoru Pčinjskom nadležni episkop vranjski Pahomije (Gačić) iskoristio je da odlikuje šefove srpske diplomatije i BIA – Nikolu Selakovića i Bratislava Gašića.
Iz kabineta predsednika Severne Makedonije saopšteno je da su proslavi u Prohoru Pčinjskom, prethodili telefonski razgovori Pendarovskog sa „srpskim kolegom“ Aleksandrom Vučićem i patrijarhom Porfirijem.
Pendarovski se sa Vučićem „saglasio da se odnosi dve zemlje odlično razvijaju u više oblasti“, dok je poglavaru SPC „zahvalio na odluci da omogući posetu manastiru“, iako je Prohor Pčinjski u jurisdikciji nadležnog vladike vranjskog Pahomija.
Saopštenje iz kabineta predsednika Severne Makedonije, kao i jučerašnji događaji u Prohoru Pčinjskom, manastiru iz 11. veka, čije je ktitor vizantijski car Roman Diogen, a od Nemanjića poslednji ga je obnovio kralj Milutin u 14. veku, na izvestan način potvrđuje duboke sumnje pojedinih crkvenih i intelektualnih krugova da iza brzopletog razrešenja 55 godina dugog makedonskog raskola na poslednjem majskom Saboru SPC stoji visoka politika.
Pojedini crkveni izvori nezvanično tvrde da su pregovorima SPC i MPC bili i predstavnici državne bezbednosti u obe crkvene delegacije.
Saopštenje iz Skoplja baca novo svetlo na spregu najvišeg crkvenog i državnog „vrha“ u Srbiji, moguće dodatno „ojačanu“ sa još šest miliona evra iz državnog budžeta nedavno obećanih za Hram Svetog Save na Vračaru.
Pogotovo što je proslava Svetog Ilije u Prohoru Pčinjskog bila uzrok ne samo crkvenih tenzija, još od kako je 1990. Vojislav Šešelj, kao taze četnički vojvoda, skinuo ploču ASNOM-a za koju niko nije želo da preuzme odgovornost iako se, prema navodima medija, nalazila u Narodnom muzeju Vranje.
Ilindenska poslanica MPC
"Opasnost od gubitka nacionalnog identiteta je očigledna, a to će nesumnjivo značiti gubitak slobode, te mukotrpno stečene blagoslovene koristi naših prethodnika. Zato, uvek imajući u vidu žrtvu Ilindenčana i Asnomana, stanimo čvrsto, stojmo dobro, u očuvanju, čuvanju i negovanju naših identitetskih posebnosti – istorije, kulture, jezika… Mudro i slobodoljubivo delovanje Crkve trebalo bi da bude putokaz i drugim nosiocima uzvišene odgovornosti za očuvanje naše nacionalne, istorijske i kulturne suštine…
Živeći sa nepravdom nanetom sultanovim fermanom iz 1767, naša Crkva je 1958. izabrala za svoju crkvenu nezavisnost, a 1967. proglasila je potpuno obnovljenu autokefalnost. Od tada je nepokolebljivo istrajala 55 godina, uverena da će neprihvatanje od strane sestrinskih pravoslavnih crkava proći i da će se, pre ili kasnije, uključiti u svepravoslavni ekumenizam. Milošću Božjom, došlo je to vreme: istorijskom i bogoljubivom odlukom Vaseljenske patrijaršije za naše kanonsko i liturgijsko jedinstvo, a zatim i ljubavlju koju je pokazala SPC, pravoslavni svet je uvideo i prihvatio našu istinu", deo je ovogodišnje Ilindenske poslanice MPC.
Pre dvadesetak godina SPC se preko svog portparola episkopa bačkog Irineja (Bulovića), duhovnog oca aktuelnog poglavara SPC, javno sporila sa DOS-ovom vlašću oko ulaska makedonske državne delegacije na Ilindan u Prohor Pčinjski.
Tadašnji predsednik Skupštine SCG Dragoljub Mićunović morao je da sa makedonskim zvaničnicima na godišnjicu ASNOM-a vence polaže u obližnjoj karauli.
Nije prošlo mnogo od kako su manastir na jučerašnje „crveno slovo“ čuvale organizovane grupe civila za koje se spekulisalo da su radikali, kako bi sprečili dolazak u SPC nepoželjne makedonske delegacije.
Šta se dogodilo na poslednja četiri tajna susreta SPC i MPC u Solunu i Đunisu, pa da se SPC na majskom saboru, na kome je obeležila 100 godina obnove Srpske patrijaršije, odrekne njene jurisdikcije u Severnoj Makedoniji?
Niko nije protiv smirivanja strasti, ali kako je SPC naprasno „pacifikovala“ stav o obeležavanju ASNOM-a, iako je do skoro tvrdila da dan komunističkog ustanka u ovog bivšoj jugoslovenskoj republici nema veze sa manastirom Prohor Pčinjski?
Čemu zakasnela odlikovanja za Selakovića i Gašića?
Sa istog mesta Aleksandar Vučić je sa ordenom svetog Prohora Pčinjskog, koji je pre njega dobio samo pokojni patrijarh Irinej, sredinom juna 2021. otišao u Brisel na prve zvanične pregovore sa Aljbinom Kurtijem, kao predsednikom Vlade Kosova, čije smo rezultate gledali uoči ovog svetog Ilije.
Pri tome, vladika Pahomije je jedan od malobrojnih arhijereja SPC koji je od 1999. na terenu i poznaje iz prve ruke prilike na KiM, a kao nekadašnji administrator eparhija SPC u današnjoj Severnoj Makedoniji bio je javni kritičar „makedonskog etnofiletizma“.
Zahvaljujući saopštenju Pendarovskog, jasno je da vladika Pahomije nije najodgovorniji za ono što se događa u Prohoru Pčinjskom, uključujući i obeležavanje 950 godina ovog manastira i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina 2021, čiji je Vučić bio pokrovitelj.
Opterećen „hipotekom“ optužnice za pedofiliju koja se završila zastarevanjem, što je ostavilo trajnu sumnju u javnosti, vladika Pahomije mogao bi biti samo „najslabija karika“ kad je reč o potencijalnom pritisku i crkvenog i državnog vrha na pojedine arhijereje pod „pastirskim štapom“ patrijarha Porfirija.
"Slučaju" vladike Pahomija prethodila je zataškana crkvena afera, koju je otkrio kao tadašnji član Sinoda zadužen za finansije, a uz to bio je aktivan i na preventivnom sprečavanju eventualne reprize KiM u Eparhiji vranjskoj.
(Jelena Tasić)
Patrijarh Porfirije u Smiljanu, poglavar MPC u Zagrebu
Patrijarh Porfirije osveštao je juče u Smiljanu, rodnom mestu Nikole Tesle, obnovljenu crkvu svetih apostola Petra i Pavla. Govoreći o istoriji Srba koji su na tim prostorima prisutni od 1600. i neke godine, poglavar SPC je „prizvao blagoslov Božji, mir i ljubav na sve sabrane u Smiljanu, sve ljude koji žive u tom kraju, u toj zemlji, ali i na čitav svet“. To je zvanično prva patrijarhova poseta Hrvatskoj posle pisma zagrebačkih biskupa i kardinala Josipa Bozanića, u kome negiraju postojanje dečijih logora i ulogu Rimokatoličke crkve u NDH. Dva dana pre patrijarha Porfirija, u okviru kanonske posete Evropskoj eparhiji u Zagrebu je bio poglavar MPC.
On je sa kardinalom Bozanićem i gradonačelnikom Zagreba Josipom Bojanićem obišao hram MPC u izgradnji svete Zlate Meglenske. „Zadovoljstvo nam je biti u hramu Božijem gde će se okupljati pravoslavni Makedonci, a to govori da je Zagreb otvoren za sve koji u njega dođu i dozvoljava vernicima da ispovedaju svoju veru. U Zagrebu se, osim pravoslavnih Makedonaca, okupljaju i vernici Rumunske i Bugarske pravoslavne crkve u crkvama koje im je dodelila Zagrebačka nadbiskupija“, rekao je kardinal Bozanić, prenose makedonski mediji.
