Srpska pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni vernici u Vranju i Srbiji obeležavaju Stevanjdan, jednu od slava koje se najviše praznuje u srpskom narodu.
Manastir Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana u selu Gornje Žapsko, na dvadesetak kilometara od Vranja, proslavlja u nedelju svoju manastirsku slavu.
Samo nekoliko kilometara udaljen je ovaj manastir od sela Ristovac, nekadašnje granice sa Turskom.
Reč je o svetinji koja je do oslobođenja 1912. godine imala značajnu stratešku i misionarsku ulogu.
Treći dan Božića posvećen je svetom prvomučeniku Stefanu.
Prvi je od sedmorice đakona koga su rukopoložili sveti apostoli, pa se naziva i arhiđakon.
Prvi je mučenik za veru hrišćansku, te je nazvan i Prvomučenik Stevan.
Kao propovednik u Jerusalimu kamenovan je do smrti.
Ovaj svetac bio je rođak apostola Pavla, koji je snagom svoje vere činio mnoga čudesa.
Sveti Stefan bio je nadahnut silom Duha Svetog, kao i dvanaest velikih apostola.
Njegova dobra dela, pomaganje ljudima, kao i čuda koja je izveo pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
Mučenje svetog Stefana koji je zapravo bio prvi mučenik za istinu njenog sina, posmatrala je i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom.
Ovaj svetac ubijen je kad je imao 30 godina, a poslednje reči su mu bile "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".
Ovom svecu u našoj zemlji posvećeno je više od četrdeset hramova.
Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu.
Najvažniji posao je iznošenje božićne slame iz kuće.
Ne baca se, već stavlja u raklje voćki, pčelinjak, vinograd, kokošarnik ili privredne zgrade.
Veruje se da štiti voćnjake od grada.
U Vojvodini, božićna slama uklanja se još tokom noći, u prvim minutima Stevanjdana.
Slamu uklanjaju žene, ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
