Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici u Vranju i Srbiji u četvrtak slave prepodobnog Avramija Zatvornika, odbeglog od sveta, zaštitnika ovčara, ovaca i sitne stoke.
Ovaj datum je u crkvenom kalendaru obeležen crnim, masnim slovima.
Avramijevdan je i krsna slava mnogih srpskih porodica i to uglavnom kod domaćina na području donjeg Podrinja.
Zapadno od Drine porodice koje slave ovu krsnu slavu najviše su zastupljene u okolini Srebrenice, Vlasenice, Zvornika i Bijeljine.
Istočno od Drine one se najčešće javljaju u Sokolskoj Nahiji (Azbukovici), Rađevini, Jadru, Mačvi, Šabačkoj Posavini i Šabačkoj Pocerini.
Sveti Prepodobni Avramije Zatvornik bio je maloazijski hrišćanski isposnik i monah.
Svoju jaku veru, nasleđenu od pobožnih roditelja pokazivao je odmalena, i toliko je voleo Boga, kaže predanje, da je od žene pobegao nedelju dana po venčanju.
Njegovi srodnici i meštani pozdravili su takav neobičan gest i on se ubrzo nadaleko proslavio kao mudar i uzdržan čovek.
"Roditelji mu umreše, te on sve svoje imanje podeli siromašnima ne ostavivši sebi ništa, jer se plašio da se njegov um ne prilepi za neku ovozemaljsku stvar", piše u crkvenim kalendarima za ovog sveca.
Sveti Avramije je za punih 50 godina izašao među svet svega dva puta.
"Prvi put da obrati Bogu jedno selo u kom su bili svi neznabožci.
Episkop je želeo da ga postavi baš u to selo za sveštenika, ali se Avramije usprotivi toj odluci", prepričava se.
Ipak, ostade neko vreme u selu gde je kao sveštenik sagradio lepu crkvu i u njoj je uznosio molitve Bogu svakodnevno "da sabere rasejani narod i uvede ga u crkvu".
No, nezahvalni neznabošci ga okovaše, proteraše iz sela i zatrpaše kamenjem.
Ali, on se ponovo vrati.
"Mučen, gonjen, vučen, tučen, kamenjem zatrpavan, gladan i žedan on se ne razgnevi na njih i ne klonu duhom, već trpeći sve on se ne predade očajanju nego još više razgorevaše ljubavlju prema Bogu i sažaljenjem prema zabludelima. Molio je i poučavao starce kao roditelje, mlađe kao braću, decu kao čeda, a istovremeno je bio zlostavljan i ružen od njih", kaže predanje.
Tolika posvećenost da ploda i on vremenom preobrati ljude i uvede ih u Crkvu.
Kada je završio svoj posao, on se povuče da nastavi svoj lični podvig.
Drugi njegov izlazak među ljude bio je da spase svoju zabludelu nećaku Mariju.
Vratio je na pravi put i ponovo nastavio svoj pređašnji podvig u samoći, ali više nikad nije izašao među svet.
Avramije je rođen u Maloj Aziji oko 290. godine, a umro je 360 godine u 70 godini.
