Bandović igra Iliju Čvorovića: Liberalni kapitalizam je mnogo veće zlo od Staljina

Živimo u licemernom vremenu u kojem su nam na globalnom nivou prodali ljudska prava za ljudsko dostojanstvo, izjavio je u intervjuu Tanjugu Ljubomir Bandović, glumac koji je ponikao u Pozorištu Bora Stanković u Vranju.

Bandović igra glavnu ulogu u predstavi "Balkanski špijun", čija je premijera zakazana za 1. oktobar u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Predstava "Balkanski špijun" u režiji Tanje Mandić Rigonat nastaje po drami Duška Kovačevića, koji je istoimeni film zajedno s Božidarom Nikolićem režirao 1984. godine.

Bard jugoslovenskog glumišta Danilo Bata Stojković ostvario je u filmu ulogu koja je obeležila njegovu bogatu karijeru.

Posle 34 godine, Ljubomir Bandović oživeće Iliju Čvorovića na sceni "Raša Plaović", a premijerom predstave "Balkanski špijun" Narodno pozorište počinje jubilarnu 150. sezonu.

Osim Bandovića, u predstavi još igraju Katarina Marković, Nela Mihailović, Dušanka Stojanović Glid, Milutin Milošević i Vanja Milačić.

Bandović kaže da porodica Ilije Čvorovića u predstavi živi danas u Srbiji i da se od 1984. godine u svetu a i kod nas mnogo toga promenilo.

- Vreme kada je sniman film poslednje je vreme kada su postojali politički ideološki nepodobni ljudi.

Ovde 30 godina niko nije robijao zbog političkog delovanja.

Špijunaža je u međuvremenu postala deo svetskog folklora.

Društvene mreže i internet su umnogome olakšale špijunažu.

Ko god ima društvene mreže u prilici je da špijunira, ali je istovremeno i špijuniran - rekao je Bandović.

Poznati glumac, koji je mladost proveo u Vranju, dodao je da predstava koju stvara sa kolegama, pre svega, govori o dobrim ljudima.

- Nemamo ideološki okvir u predstavi. Nema Staljina. Nema negativaca.

Jedini istinski negativac u predstavi, a i u našim životima, jesu okolnosti u kojima živimo.

Te okolnosti teraju da špijuniramo jedni druge i da znamo jedni o drugima ono što nije vaspitano da znamo jedni o drugima.

Istovremeno, moneta je danas jedina ideologija. Liberalni kapitalizam je mnogo veće zlo od Staljina.

Feudalizam je poslednje fer vreme koje su ljudi živeli - smatra Bandović.

Prema njegovim rečima, Ilija Čvorović kojeg će oživeti u predstavi proizvod je društva baš kao što je to slučaj s glavnim junakom Kovačevićevog filma.

- Ilija je neprikosnoveno odan svojoj državi - prvo plati sve račune, pa onda sastavlja kraj sa krajem. Učili su ga i vaspitavali da prvo ide država, pa porodica, pa sve ostalo.

Živimo u licemernom vremenu koje nije dostojno čoveka, jer su nam na globalnom nivou prodali ljudska prava za ljudsko dostojanstvo - ističe Bandović.

O kultnom statusu koji film "Balkanski špijun" ima u jugoslovenskoj kinematografiji, on kaže da ekipa predstave ne razmišlja mnogo.

- Šta je trebalo, da ukinu fudbal kada je Pele prestao da igra? Naravno, ne odričemo se apriori nečega što bi nam na sceni koristilo, a već postoji u filmu.

Nije ideja da izmislimo nešto samo da bi se razlikovalo od filma. Film se malo podsmeva Iliji. Malo je plitke pameti i predobre duše, pa se lako upeca na sve društvene okolnosti.

E, mi u predstavi pravimo razliku u odnosu na film, jer je naša porodica građanska, obrazovana, produhovljena, ali i njeni članovi uz prave 'igle akupunkture' lako skliznu u paranoju, špijunažu, strah...

I, naravno, dovoljna je razlika što su u filmu Bata, Bora, Zvonka i Sonja, a na pozorišnu scenu ćemo izaći Nela, Katarina, Duda, Milutin i ja. I ovo režira Tanja Mandić Rigonat, a film je režirao Duško Kovačević - rekao je Bandović.

Profesionalni pritisak oko uloge koja je obeležila karijeru Danila Bate Stojskovića Bandović odbacuje.

- U "Klaustofobičnoj komediji" sam oživeo Savu odžačara. U njoj je na perfektan način svojevremeno bio Bata Stojković.

Prošao sam sve to s profesionalnim pritiskom oko Batinih uloga. Ta "lična" mi je već pregorela. Kada neko pomene reč naslednik, onda pomislim na novu generaciju koja mora da teži pomeranju granica u profesionalnom okviru.

S tom svešću, prihvatam se uloga koje su igrali bardovi.

Njima ću odati najveće priznanje, ako tu lestvicu koju su oni visoko postavili podignem barem za pola milimetra - zaključio je Bandović.

Ljubomir Bandović (1976) rođen je u Beranama, a odrastao je u Vranju gde je načinio i prve korake na daskama koje život znače. Sa sedamnaest godina upisao je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i diplomirao u klasi profesora Vladimira Jeftovića. Do sada je imao na desetgine uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, a zapažene role ostvario je na scenama većine beogradskih pozorišta, kao i u poznatoj televizijskoj seriji „Vratiće se rode“. Dobitnik je nagrada „Zoran Radmilović“ za ulogu u predstavi „Ćeif“, na Festivalu malih scena u Rijeci nagrađen je za ulogu u predstavi „Derviš i smrt“, Grand prija Naisa za najbolje glumačko ostvarenje na Filmskim susretima u Nišu za uloge u filmovima "Sestre" i "Neprijatelj“. Dobio je još mnoga pozorišna i filmska priznanja.

Najnovije vesti

Foto V.N. Na prodaju opel astra FOTO »

Prodajem automobil "opel astra".Godište 2003, 1.600 kubika, 74 kW, benzinac.Maksimalno očuvana, utegnuta, registrovana d...