Gljiva Babino uvo, jedan od prvih vesnika proleća, uslikana je u nedelju ujutro u Vranju, u dvorištu jednog našeg sugrađanina.
U Vranju je popularnije zovu Babino uvce, pojavljuje se krajem zime, odnosno početkom proleća, pa se za nju kaže da je gljivarski vesnik po mnogima najlepšeg godišnjeg doba.
Jedna je od najranijih vrsta, može se naći odmah posle topljenja snega, pa sve do kraja aprila.
Zovu je „skarletnom peharastom gljivom”, zbog specifičnog oblika njenog šešira, koji je između peharastog i tačkastog oblika.
Pojavljuje se na mračnim mestima, delovima dvorišta u senci.
Uglavnom raste na trulim cepanicama tvrdog drveća, palim grančicama, a ponekad delovima drveća pojavljujući se na površini korenja kao kopnena gljiva.
Sarcoscypha coccinea (kako glasi latinski naziv) je jestiva gljiva, s tim da se jede samo njen šešir, koji prethodno treba skuvati.
Lekovita je i ima jako antikancerogeno dejstvo. Ali, s korišćenjem ove gljive ne treba preterivati. Dnevna doza je pet - šest crvenih peharčića.
Inače, pre pronalaska rumenila, njome su pripadnice lepšeg pola osvežavale lice.
Poznata je i pod nazivom Popovo uvo.
