Postoji 28 lokacija na teritoriji Vranja i Pčinjskog okruga na kojima su sprovedene faze istraživanja o iskopavanju litijuma i bora, izjavio je za Danas online Vranjanac Dragan Antić, ekološki aktivista građanskog pokreta Kreni-Promeni, jedan od osnivača lokalnog Ekološko-planinarskog udruženja B’š prirodno i profesor geografije.
"Što se tiče okoline Vranja, spominje se Klinovac, priča se i o kopanju litijuma i zlata u okolini Bosilegrada.
Rio Tinto je zainteresovan i za Trgovište, Klenike, Spančevac, Rusce, Buštranje, Novo Selo.
Na 28 lokacija u Vranju i okolini oni su završili dve faze istraživanja, i to piše na sajtu Rio Tinta.
Čak je obavljeno i istraživanje o uticaju magnetizma i gravitacije na iskopavanje litijuma.
Sad sledi bušenje", kazao je Antić.
Iz Kreni-Promeni pokrenuli su Narodnu inicijativu za trajnu zabranu iskopavanja litijuma i bora na teritoriji čitave Srbije, pa i u Vranju.
Antić tvrdi da je korist koju bi država imala od iskopavanja litijuma i bora „minimalna“, u odnosnu na ono što bismo mogli da ostvarimo kroz razvoj poljoprivrede, organske hrane i turizma.
"Godine 2014. donet je novi Zakon o rudarstvu, što je omogućilo preče pravo iskopavanja stranim kompanijama koje sprovode istraživanje.
A i rudna renta je vrlo niska, tri odsto.
Sve to je zainteresovalo strane firme da dođu u našu zemlju.
Ono što mi ne možemo da dokažemo, ali pretpostavljamo, jeste da su u igri velike provizije, i da ne možemo govoriti o interesu države, već o interesu pojedinaca", nedvosmislen je Antić.
On se ne slaže sa izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića o potencijalnoj koristi koju bi država imatla od rudnika i iskopavanja ruda u Srbiji.
"Predsednik Vučić u najnovijoj izjavi govori da će država imati milijarde evra od rudnika, a stručnjaci su preračunali da bi imala oko 300 miliona evra dobiti.
Ali bi, zato, imala zauvek uništeno zemljište.
A, Jadar je poznat kao poljoprivredni kraj.
Vučić je pominjao milijarde i grešku koju je država napravila kada je popustila pred, kako on kaže, plaćenicima Rokfelera, misleći, konkretno, na Kreni-Promeni i Savu Manojlovića.
Zato je i pokrenuta narodna inicijativa za prikupljanje potpisa protiv iskopavanja litijuma i bora.
Oktobra, po Zakonu o referendumu, Skupština Srbije će – na prvom redovnom zasedanju, premda smo prikupili više od 30.000 potpisa – morati da odlučuje o tome da li će se zabraniti iskopavanje.
Videćemo ko jeste, a ko nije za Rio Tinto", rekao je Antić.
Jedan izbor
Antić kaže da se borba za zdravu životnu sredinu u Srbiji i Vranju „možda čini kao sizifovski posao ili kao borba sa vetrenjačama“, ali ga ne napušta optimizam jer „drugog izbora nemamo, moramo da se borimo“.
"Ako želimo da ovde ostanu naša deca, moramo da im sačuvamo ono najvrednije, a to su voda, vazduh i zemljište. Svi znamo kakav je vazduh u Srbiji, ali i na celom Balkanu. Zbog termoelektrana i korišćenja prljavog uglja koji sadrži vlagu, pepeo i glinu. Na to su ukazivali stručnjaci, da je taj ugalj počeo da se masovno koristi još 2014, i to je naglo povećalo zagađenje u celoj zemlji", istakao je Antić za Danas.
