Piše: Dejan Dimić
Kudue si be Zuorto, milijunašu mladopenzionerski, kako prekara četr' jubileja u jednom, muke tvoje ljudske, umirovljeničke. Još li si mamuran od bevandu iz čuven vinogradarski kraj poznat kao Tikveš vranjski? Eeeee, beše si nekad Navip, krasno si točiste ćelepur balončiki sa geo-poreklom kude Tuozu. Život. Tuj odma do tvoj Simpo s’n, nego vi neste smeli od rabotu da iskačate, logor br'te, ali dobro posle 15h samo isključite lokator i kude Tuozu.
Sigurno si prejeja kuhani jajca i prženičku saz kisele paprike na parti posle tvoju legendarnu Načičkanu blasfemiju u Slobodanov teatar. Pa t'nki nameštaji, dobro godinke većem, idemo na letnju varijantu. Pa šampanjac... Lele, lele, ne mi pričaj živ ti ja kako je bilo, ti, pa Superhik… Verujem ti da je bilo “do bola”. Imaše li orasnice i srnetji leđa za dezert? Pa grlenje bide dom.
Aj jed’n jubilej da si prekaraja, ali četiri, mlogo je vranjski Krkodediću, bolje da si pravija Gumerištijadu pod onija beli ćaci-čadorčiki u tvojemu obližnjemu zavičaju, manji bi zort(o) videja, makar sas ceh. Nego, vuče si te Pržar, uvek si se tam veselija bez razlog, pa vikaš zašto ne i sga - Simpo si je Simpo, prva ljubav zaborava nema, skoro kao san. I posle Simpa Simpo (turija si ga Slajana u prvnji red na blasfemiju).
Nego, mora da si našja pokrovitelji, kude ti će platiš onej svinjarije na parti, pu, pu, babe ga umočale buđelar, ne se faćaj za dlibok džep, ne se itaj, teška vremena dolaze, će privalja, zlu ne trebalo. Ima koj sga da plati, i blasfemiju, i after-party na pržaršci… Zapeva li gu onuj tvoju “Aj veseli se kutnji domatjine”? A bre, Zorto, gospodaru (!)… O ovome kasnije.
Ako me setjanje ne vara, mlogo li si bre po-nosan bija njeknja, kad ti Mitrogol namesti na volej gracko priznanje 31. januvar, za 40 godine “p(l)odne” karijere ispunjene taštinom-praznine. Mož su ti i ovija jubileji došli ranije, a možda i dockan, koj znaje. Nikad čovek ne mož’ bit’ siguran kad je pravo vreme za jubilej. Pogotovo kad nema što da se slavi, Jedan Zliča - lažna priča, t’ga batke Zorto…
Nateraja si me ni krivog ni dužnog da gledam onija mutni kadrovi (predajnik li je, kurdinatorove kamere li su dotrajale, nznm) od tvoju infantilnu Načičkanu blasfemiju u Slobodanovo pozorišče, napraviste s “napredni” sub-teatar od tuj salu (da se okadi promptno), faca mi je sve vreme bila “dve sekunde pred povraćanje”…
Uf, uf, uf, što bi rekja zamenik Dake, b’š si ga prekaraja s patetiku i besmisao, polupaste sve doo lončiki, šerpe i poklopčiki, a stranačka SNS publika do polovin' salu kako da je došla iz centar na Ćacilend, smenjujev se krupni kadrovi, a u njima sve pogledi iz petne žile uprti u daljinu, neopterećni sas inteligenciju.
Nego Zorto, blasfemija ti beše totalna improvizacija, ne se znalo koj pije koj plaća (verujem da se toj neje znalo ni posle u kafanu). Kao i tvoj program, prtite, prtite, sve je neisplanirano i ad-hoc, u fazonu hoćemo li, hoćemo - nego sta ćemo i kako ćemo.
B’š si zakasaja, što ne vikna nekog da ti toj organizira, mogja je Deki Jebiga, recimo, ima ga za toj, da se ne brukaš pred onija “ugledni” gosti što si gi izvukja iz ANUS za ovuj svečanu pri-kaznu i nat-kaznu. Vido neke nekad poznate žurnalističke face iz prestoničku u prvnji redovi, koji su u meduvremenu izdali žurnalizam i ljudsko dostojanstvo, a i zboriše na nekakav stručan skap (naravno na Pržar; mogja si da vikneš i Cepeni Ćunci da vi sviriv, trubači su out).
Tuj naravno i čuveni vranjski lik i naturalizovani republikosrbac Mitrogol, nagradija si ga s tvoju gramaticu (i dalje mu vrćaš usluge). Do kad i “poso ine”, što bi rekla pravoslavna bratja Grci. Da ti poželimo da budeš lakog kleka, pa da ti namestiv u januvar da banjaš krs’ na Mitrojavljenje u crkvenu portu - za zdravlje, za ljubav, za Zoooorrrrttuuuuu…
Skupe su tej usluge, odma da ti ka’em to košta batke, koj će rašiva Simpo-s’n slamaricu. Pa si daja i na Kratinu spec- priznanje preko nekoga državnog sekretara koga ga niko nikad u život neje videja, a ne si ga zabravija ni šerifa Slobodans The Kid Vić-Milenka, b’š se lepo nasmejaja k’d je zauzeja pozu za slikuvanje, kao da je upravo pojeja zlatno feferonče. I naravno na Zamlatu Gulašića, a na koga bi drugog, ipak su sve doo u ovuj branšu njegove i svi ste vi njegovi, što bi rekja šef mu Alex Istegnuti sa Šlagom i Cimetom. Još je falija Gargamel da mu uručiš gramatu, da bude, što vikav, zaokruženo. Daja si na Koske, dobro, ali neje došja, E, jbg… Zašto li (verujem da si se već raspitaja ne li je nešto feferoničan)?
Čudo nesi daja na Svata orden, čovek šeta sas tebe svaki naprednjački kontraprotes’ kao neovisni sušetač i drži ti stra’… Pravda za Svata! Zaslužija je… A ti što vikaš? Će mu dadneš, ali “kad te muka natera”… A bre Zorto tatkovcu na sve što počinje sas “javni”.
E, ali imaja si vizuelan personaliti kao moj rođak sa sela. Pogotovo s on’j čuperak po sred čelenku, trebaja si još četvrt leba među oči da turiš, b’š bi bilo selski, kao što i dolikuje Gumeriškom vitez-koji. Mudro, mudro ovoj s čuperak, da se ne vidiv brazde u predelu kokardnog dela mudre-sure-glave, pričinjete od teškoga, višedecenijskoga napornoga fizičkoga u-rada svega postojećeg.
Pa doveja si, vikav, neku voditeljicu koja je, lajev ljudi, uručivala nekakve “zlatne plakate” na tvoji laureačići. Zašto “plakate”, što, umreja li je neki? Na Mitrogola što si mu daja, prsten li? Ili zlatan zub? Ide Mitrojavljenje…
Malka ti dosadan prateć' program beše. Mogja si da izvedeš neke ovce i jaganjci na binu, pa okarinu da gu zasvira neki lokalni maestro, a ti sas travku u usta da zapoješ “Što mi je merak Gumerištanac da bidnem, mori Božano”… B'š bi bilo originalno. Ovakoj, ljudi su mislili da je neka školska priredba.
Pa ste imale predstavljanje na monografijetinu “Četr kroja - jedna miča”, svaka čas, svaka čas Zorto na tebe i Postojićku, ne da ste gu napravili, korka izgleda kao jedna stručna knjiga od čes (šah) što gu je svojevremeno pisaja čuveni Dimitrije Bjelica, ali ne mi je jasan ov’j podnaslov što si turija “Da se smrzneš”. Što zima, kao, napolje, ladno al standard, “Ledeno ezero” kod muzej (dobro to je došlo kasnije…), ali ne te kapiram, ži mi ti. Što će plivaš za časni krs’ pre banjanje istoga o Mitrojavljenju… Ili, tolko ste dobri da ste zamrznali svi ostali mediji ili da se smrznemo kolko vam je dobar program ili što vi se sve izdešavalo za 45 godine. Ne kontam ba, ali nema veze, važno da ti znaješ što je, ne li. Idemo dalje, u toplije krajeve i početke.
E, Postojićka si fu isfali svoju monografijetinu, kaže sve je u njuma “istina”, RTV je retka priča (da je retka ne sumnjam) koja je uspela da preživi privatizaciju (s onolke pare i Tramp bi preživeja), ka’e “lidersko mesto među regionalni mediji u Srbiju”. Kuku i lele nama, ima li kesa neka majstore, zadnja sedišta ovamo, mlogo ga zanosiš u krivinu.
Najzanimljivo mi beše kad reče Postojička da se zahvaljujući na DOO “vidi kako je godinama unazad funkcionisao jedan grad”. Lele, zaledi se, batke. Uf, da se smrzneš stvarno. Pa čekaj be, pa ne li se upravo ne vidi kako je funkcionisao. Vi zatoj postojite Zorto, ne se brukaj. Da se ne vidi kako je, da pričate kako je ovde Švicarska i da se svi smrznemo ko’ko je pobeter nego ikad. Ne ste arni, ži mi ti. Ka’e Postojićka, neki “posao” je završen uspešno. Ne sumnjam. Možda nešto oko honorara (nego da, to ide preko nagradu, ok).
Zorto, ali ne da si zauzimaja poze na promociju monografijetine. Liiiii…. Kako intelektualac si be pravi, mlogo umno izgle’aš, pamet, mudros' i znanje izbiva iz tebe, muka te naterala kako tvoj portal. Pa sve si nešto seriozan, pa gledaš u plafon od kamernu salu u pozorište, pa si se zamislija mlogo, sigurno planiraš što ćeš i kako ćeš za 90 godine DOO-a, da l’ pa na Pržar da slavite (zdravje neka je) ili u Simpov radnički restoran? Dilema golema kako jubilej... B’š si se umudrija, pa sve gledaš preko ljudi, navika je čudo, verovatno si još u mlados’ mlogo gledaja preko brda.
Pa sve pokušavaš da ostaviš utisak kako si oštrouman, dalekovid, pronicljiv, sve onoj što te ne krasi, ti imaš neke druge osobine, mnogo bolje, ali o tom drugom prilikom. I sve ga ostavljaš t’j utisak dok ne prozboriš, čim kažeš prve par reči sve onoj što si prethodno izmudrvaja ćutajeći pada u vodu. Zatoj bolje da si ćutaja toj veče ili da si rekja jednu reč - izvinite, recimo. Za sve ono što si uradio ovom gradu. O tome će se pripovedati i pisati knjige… Mani Mitrovoleje i jubileje. I fejk monografijetine.
Za onija stručni skapovi što si imaja na Pržar, bolje ništa da ne zborim, nemojte ljudi ko boga vas molim. E, ali za Načičkanu blasfemiju u vranjcki teatar, e toj već moram još malka.
Prvo, u prilog ste ga puštili Mlatu Gulašića da zbori neke nebuloze, neka opšta mesta, očigledno jedva da je čuo za tebe i tvoj doo. Dakle, za tebe nema veze što vi slavite jubilej, što su valjda tvoji ljudi koji peku hleb u toj vašoj maloj doo pekarici centar pažnje te večeri, pa ne ni ti, ali ti si moraja Mlatu da ga turiš u centar sveta. Idev konkursi, ne li. E, moj Zorto… Kako beše, nije sve u parama… Ima nečeg i u … (nastavi misao tvojom omiljenom reči).
Najzanimljivije mi je bilo što vika kako je “sve teže u medijima razlikovati istinu i manipulaciju”. Lele, lele, da se smrzneš. Daj neku bundu i šubaru da se smlačimo, imaš li, živ ti ja, ti si bogat čovek. Pa pominje Vlašić neki “predan i profesionalan rad”. Ovo nije više ni za smrznuvanje, nego za jednu drugu, fiziološku potrebu. Dobro on nekako završi, fala boci…
Posle ga ti Zorto otna mikrofon, pa kad poče da verglaš, ono ni Andersen i bratja Grim tugeder s onog od Svinjformer ne bi mogli da izmisliv. Ka’eš: “Novinarstvo se ubrzalo, a mi smo morali da naučimo da budemo i snimatelji, i montažeri, i voditelji, i psiholozi (to li ono s direktorku gimnazije, kad si ti bio u ulozi psihologa p.a)”. Lele, nemoj živ ti ja, ladno mlogo kad izgovaraš takoj teške reči, smrznasmo se, termo dugačke gaće ne pomagav. Pa čekaj be, pa pominješ “digitalizaciju”, pa tvoj be propagandni doo izgle’a kao onija od pre pedesetak godine, ti gledaš li doo? Ili izgleda kao i svi drugi, ne gledaš. "U korak sa svetom", lele, lele minus 30 minimum. Prsti će ni sečev kao u Igmanski marš, u zamrzivač si ne turija kolko mudro zboriš.
Ali ovo ti je bilo još jače: “U vremenu kada svako ima svoj potkast, a niko nema publiku (liiiiii, brao be Zorto, kaži gi tamo..,p.a), mi smo sačuvali ono najvrednije - upravo publiku”. Leeeeej. Alal Zorto. Alal! Ovo nema ni u ANUS. Tebe da te turiv za precednika, kakav DJV i tamo neke datkice. Ti treba to da vodiš, da gi poka'eš što je frozen solid.
Da ti ka’em Zore, mlogo si bre skroman čovec. Pa sve si pričao kako su drugi zaslužni, ti ništa, prepustio si svu slavu na svoji radnici, ali možda… To koliko si skroman pokazaja si sas rečenicu: “Ako je ovaj period mog vladarskog (dobro ste pročitali, “vla-dar-skog, p.a) mandata nešto pokazao"…. Itd, itd. Ovo više nije ni smrznuvanje, ovo je već Antarktik batke, pingvini, pa ti.
Dobro malka ga usra posle s onu rečenicu: “Dragi gosti, doo nije samo medij - to je institucija”. Toj ti neje trebalo, zavrući se malka, taman se adaptirasmo na ledeno doba nas tri, četiri gledatelja kraj malih ekrana TV prijemnika, a ti odmrzavaš.
Na kraj kanu i poneka suzica, ode Cucka u penziju, i dobi prigodan poklon na blasfemiji. Što je dobila, ugovor li na određeno?
E, ali najjači ti je bio postfestum prilog kude si objavija da je vladalo nezapamćeto interesovanje u narod za prisustvo na tvoju Načičkanu blasfemiju i da je “prevazišlo sva očekivanja”. Ti li stvarno misliš da su došli tebe da te gledav, a ne deca iz Radoje koju si doveja da ti vadiv fleke s pratetji program, znajući da će dođev mame, tate, bake, deke, ujne, strinke, a ti da se fališ kako se televizija gleda i u pozorište, a ne samo onaj mutnica preko mali ekrani.
Pričav mi ljudi oni nesu ni znali kude dolaziv, pituvali čiva je ovoj načičkana blafemija. Toj ti neje smetalo da “ovakvo interesovanje” pripišeš samom sebi, “kao dokaz uspeha” (reče voditeljka), verovatno u manipulaciji, pošto je posećenost u sali u stvari paradigma onoga kako ti doživljavaš medije i isporučuješ lebac iz tvoju pekaricu.
I na kraj tvoje izvinjenje za pogrešnu stvar (što, kao, nije bilo mesta za sve u sali), umesto da se izviniš za sve ono što godinama i i decenijama radite ili ne radite, a trebalo bi da radite.
Ukakaste se mlogo Zorto. Još kad ču' da sami od sebe mislite kako ste “jedan od najbitinijih medija južno od Beograda”… Uf, uf, uf… (Dake) Ne li ga malka prekara, mož si mislija južno od Gumerišta.
Muso, daj uključi grejanje živ ti ja, ovo je da se smrzneš. Možeš i cenu da digneš za 10 posto, ma 20 nek ide život i na mazut da ložiš, kakva sečka, sve ti je avansno oprošteno. Samo puštaj grejanje, mlogo studeno.
(Nastaviće se…)
Ovaj tekst je satiričnog karaktera. Namera autora nije vređanje niti omalovažavanje bilo koga. Sve što je napisano treba shvatiti kao dobronamernu kritiku političkih, društvenih i medijskih pojava. Skoro sve gramatičke i pravopisne greške u tekstu su namerne.
