Kažu mnogi da danas, pola godine od početka pandemije korone, znamo samo da o virusu ništa ne znamo. Ipak, neke stvari su malo jasnije.
Kako se virus prenosi
Kada nas je u martu uhvatilo ludilo zvano korona, svi smo besomučno trljali ruke, dezinfikovali obuću i ključeve čim uđemo u kuću, prali kosu po povratku spolja. Govorilo se da se korona prenosi bliskim kontaktom, odnosno rukovanjem i preko kontaminiranih površina, piše Nova.rs.
Kako je vreme prolazilo, sve se više pominjalo da se virus prenosi malim kapljicama, aerosolima.
Sada je jasno da se korona najviše širi kada je mnogo osoba zajedno u zatvorenom prostoru sa slabom ventilacijom, a još više ako te osobe glasno pričaju, pevaju, kijaju, kašlju.
Napolju je nešto drugačije.
- Kad je lepo vreme, ljudi su više napolju, vazduh je vlažniji, pa je manja količina klica koja pogodi čoveka. A kad je manja ta količina zaraženih klica, onda je klinička slika pacijenta blaža - objasnio je ranije prof. dr Zoran Radovanović za portal Nova.rs.
Zato je fizička distanca od najmanje dva metra veoma važna, s tim što ta distanca u zatvorenom prostoru s dosta ljudi ne znači mnogo.
Dilema zvana maske
Na početku pandemije zaštitne maske su pomalo bile po strani, između ostalog jer nije bilo najjasnije kako se sve vius prenosi, ali i jer isprva nije bilo dovoljno zaštitne opreme.
Ovu muku mučile su i bolnice u Srbiji.
Kako je vreme teklo, naučnici i u svetu i kod nas sve češće su upozoravali da se bez maski ne može i da su one, osim distance i pranja ruku, glavna odbrana od virusa.
Tako je imunolog Srđa Janković kazao da, iako individualno maska ne štiti 100 odsto, ako je svi nosimo, onda kolektivna zaštita dostiže vrlo visok nivo, čak i do 99 odsto.
Međutim, nije od starta bilo jasno kakve nam to maske trebaju – da li one posebne koje zaista sprečavaju da virus prodre u disajne puteve ili bilo kakve, pa i obične platnene.
Pošto je postalo jasno da ćemo ih nositi makar do proleća, kako je nedavno izjavio epidemilog Branislav Tiodorović, stručnjaci su se usaglasili da možemo da nosimo bilo kakve maske (možda i jer neka drugačija preporuka ne bi bila lako izvodljiva).
Na jednoj od konferencija za novinare pred polazak u školu 1. septembra prof. dr Darija Kisić Tepavčević je kazala da su sve maske dozvoljene, zadovoljavajuće su i pamučne maske, bitno je da se pravilno nose.
Posle nedoumica i dilema, to je potvrdio i epidemiolog Predrag Kon, koji je kazao da će biti dovoljno da učenici tokom boravka u školi nose “bilo kakve maske”, uključujući hirurške, platnene ili šivene.
COVID 19 ipak pogađa celo telo
Tri glavna prepoznata simptoma koronavirusa na početku su bila groznica, kašalj i otežano disanje jer se verovalo da kovid 19 napada samo pluća, što može biti smrtonosno.
Kako je vreme odmicalo, stalno su se otkrivali novi simptomi i posledice, pa su studije pokazale da virus izaziva bolove u telu, mučninu i dijareju kod nekih osoba. Usledile su vesti o gubitku čula ukusa i mirisa.
Sada znamo da su moguće i infekcije na mozgu, problemi sa bubrezima, krvni ugrušci koji mogu biti kobni, srčani napadi.
Dakle, početna ideja da kovid 19 napada pluća drastično se promenila u tvrdnju da kovid 19 napada celo telo.
Mlađi i deca takođe oboljevaju
Od početka se znalo da je kovid 19 opasniji po starije, pa su oni mesecima, barem u Srbiji, bili zatvoreni u četiri zida.
Pričalo se i da su ugroženi svi oni koji imaju neko hronično oboljenje, poput dijabetesa, srčanih ili malignih bolesti (s tim što oni nisu bili zatvoreni).
Verovalo se da su mladi i deca uglavnom pošteđeni.
Sada znamo da i oni oboljevaju, mada zaista ređe i obično imaju blage ili čak nikakve simptome.
Ipak, baš u tome leži novi problem – jer oni virus mogu da prenose drugima iako nemaju znake bolesti i preleže je na nogama.
Takođe, dešavalo se i da sasvim mlade zdrave osobe obole od kovida 19 i umru, kao što se, nažalost, desilo sa dva mladića, dva brata, iz Čačka.
Virus ne zna za sezonu
Otkad se korona javila, velika uteha bila je misao o letu.
Nadali su se mnogi da će virus s letom utihnuti jer je tako sa svim respiratornim virusima – leti ih nema, zimi jačaju, poput gripa.
Onda je korona odlučila drugačije.
Prevarila je sve i ne da nije oslabla nego se razgoropadila kako je došlo leto.
Taman smo bili nadomak kraja prvog talasa, a sada, kako kaže prof. dr Darija Ksiić Tepavčević, drugog talasa kod nas neće ni biti – jer se prvi jednostavno neće završiti.
Za to je potrebno da najmanje 28 dana nemamo nijednog novozaraženog.
Testovi o zarazi i o preležanoj bolesti
Velika nedoumica od početka pandemije bili su testovi na koronavirus. Ljudima je bilo teško da razumeju kako da se pravilno čuvaju, a tek šta su PCR, serološki, lažno negativni testovi...
- Postoje dve vrste testa. Jedan služi za detektovanje virusa i to je taj PCR test koji se radi iz nazofaringealnog brisa, tj, iz nosa i ždrela i on zapravo govori da li smo zaraženi koronom. Drugi test je serološki i on ne detektuje virus direktno nego konstatuje odgovor našeg organizma na eventualno prisustvo virusa, tj. otkriva antitela, a radi se iz krvi - rekla je ranije za portal Nova.rs dr sci. med. Vesna Kovačević, specijalista mikrobiologije
Ukratko, prvi test, PCR, govori da li smo zaraženi, a drugi serološki da li smo virus preležali.
Jedna od najnovijih vesti kaže i da je švajcarska farmaceutska kuća Roche objavila da će do kraja septembra na tržište pustiti brzi test za otkrivanje koronavirusa koji će rezultate davati za 15 minuta.
Vakcina nam dolazi i pre vremena
Od početka krize vladao je oprezni optimizam kada je reč o vakcini.
Verovalo se da će ona biti razvijena, ali su stručnjaci upozoravali da su za to potrebne godine i da ne postoji garancija da će se to zaista i dogoditi.
Optimizam je porastao kada su timovi iz Kine, SAD i Velike Britanije objavili da su njihova testiranja bila uspešna i da je izazvan imuni odgovor kod dobrovoljaca.
Potrebno je da te vakcine prođu kroz još obimnija testiranja, nakon čega sledi proizvodnja u velikim količinama.
Onda je pre oko mesec dana predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio da je Rusija registrovala prvu vakcinu protiv koronavirusa.
Dalo je to nadu, ali i izazvalo sumnju jer je poznato da vakcine pre masovne upotrebe moraju da prođu sve faze testiranja.
Epidemiolog Zoran Radovanović kazao je tim povodom da su "Rusi zbrzali vakcinu".
- Kada su proglasili kraj trke, sa samo 38 vakcinisanih dobrovoljaca u prvoj fazi kliničkog ispitivanja, Rusi su ekspresno registrovali svoju vakcinu. Dakle, drastično su skratili treći stepen razvoja vakcine (klinička istraživanja), zbrzali su četvrti stepenik (licenciranje) i omogućili sebi peti korak (masovna proizvodnja). Tim putem sada su pohrlili i Kinezi - rekao je on.
Znamo, dakle, sada da nam vakcina dolazi, i iz Rusije, i vakcina iz Nemačke, i iz drugih zemalja, samo je pitanje kako će i koliko ona delovati.
Antitela nisu večna
Koliko god se plašili novog virusa, oni koji bi ga preležali, osećali su se zaštićenije od drugih.
Verovali su tada svi da, kao i sa drugim virusima, telo nakon bolesti stvara zaštitu koja potom traje i traje.
A to vodi i kolektivnom imunitetu – kad se jednom zarazi dovoljan broj ljudi i preleži virus, on će oslabiti.
Onda nam je iz sveta došao hladan tuš – ljudi koji su preležali koronavirus mogu izgubiti stečeni imunitet nakon samo nekoliko meseci.
Najnovije istraživanje koje nam je tek stiglo potvrđuje loše slutnje.
Studija objavljena u prestižnom časopisu The New England Journal of Medicine pokazala je da je nivo antitela na koronavirus kod ispitanika rastao nakon preležane bolesti, a onda ostao na istom nivou do četiri meseca kod više od 90 odsto izlečenih pacijenata.
Sve to znači da je moguće ponovo se zaraziti, što pojedini slučajevi u svetu već i potvrđuju.
Pola godine nakon pandemije korone bez sumnje znamo više, ali čini se ponekad i da se vrtimo u krug. Kako pomislimo da smo koronu uhvatili za rep, ona se izmigolji i pokaže da je mudrija od nas. Nadajmo se ipak da ne može tako doveka i da ćemo za pola godine pričati o nečem lepšem.
