Jedan od najvećih uspeha Pozorišta Bora Stanković u Vranju, ako računamo festivale i najveći od njih - Sterijino pozorje - bio je u periodu kada pozorište nije imalo zgradu, izjavio je u emisiji Brifing portala Slobodna reč Jug Đorđević, reditelj poreklom iz Vranja koji živi i radi u Beogradu.
"Znate ono kad nemate dom, pa svim svojim snagama i umetničkim radite za tu predstavu da bude najbolja, i tu su neki rezultati u tim stvarno neprofesionalnim i neljudskim okolnostima dolazili do izražaja.
Moj strah je bio da onoga trenutka kada se pozorište osposobi, da će ta vrsta motivacije možda da utihne.
Rezultati posle zgrade nekako nisu ekvivalent onome što je bilo pre, ima vremena, tek su na početku, poruka je ista, struka stručnjacima, i mislim da postoji ozbiljna grupa ljudi koja može sve to da osposobi", naglasio je Đorđević.
On naglašava da je lopta sada na terenu pozorišta.
"Od trenutka kada sam upisao FDU 2012. godine plejada mladih ljudi iz Vranja (glumaca, reditelja, pisaca, producenata) završila je pozorišne akademije po Srbiji.
Lopta je na terenu pozorišta, da nešto preduzmu.
Ne mogu da pričam o tome da li imaju neku ideju jer nemam takvu komunikaciju sa njima, nadam se da imaju i da su svesni da je to zapravo jedna investicija koja će pozorište na duže staze da održi", dodaje Đorđević.
Nekoliko nedelja od premijere predstave Uspavanka za Aleksiju Rajčić, Đorđević već radi na novom projektu – u Beogradskom dramskom pozorištu režira Molijerovog Mizantropa, sa "divnom podelom inspirativnih mladih ljudi i ljudi sa iskustvom".
"Nije bilo vremena za potreban odmor", dodaje.
Premijera je zakazana za 9. septembar.
"Neoliberalni kapitalizam nas je ustrojio tako da moramo da ulazimo iz projekta u projekat da bismo imali da plaćamo račune, tako da nisam baš imao izbora da puno odlažem", navodi Đorđević.
Govoreći o još uvek aktuelnoj predstavi Uspavanka za Aleksiju Rajčić, koja se bavi zatvorenicama u Kaznenom zatvoru u Požarevcu, Đorđević kaže da je suština tog komada ritam, i da je sa autorskim timom "celu stvar portretisao na takav način, kao neku vrstu srpske moderne antike, čime je hor opravdan".
Upitan koliko je u institucionalnim pozorištima zastupljena tema nasilja u porodici, podelio je utiske zbog debate koje se povela nakon predstave, od strane mlađih ljudi, pogotovo studenata Akademije.
"Komentarisali su kako su eto možda preumorni od sveopšte prisutnosti te teme, što je mene jako iznenadilo, zato što pored naše predstave Trpele u BDP ne znam da se neki dramski komad bavi sudbinama u ženskom zatvoru.
Nasilje u porodici da, verovatno je prisutno u dramskom pismu savremenom, sad ne mogu konkretne primere da nabrajam, ali možemo da pričamo o istoriji – imamo Pokondirenu tikvu, koja je u suštini priča o nasilju nad ženama koje kasnije proizvede šta proizvede", dodao je.
Ta tema nikad nije dovoljno obrađena zato što je sveprisutna, smatra Đorđević.
"Imali smo slučaj da je na dan premijere Aleksije u Novom Sadu žena napadnuta u svom dvorištu od strane supružnika, neko je to snimio, to je postalo viralno…“, dodaje.
Upitan o slobodi i u kojim situacijama u Srbiji se on ne oseća slobodno, rekao je da postoje manjine kojima se ovde uskraćuje prilika da se izražavaju na svim aspektima, privatnim i poslovnim.
„To su neke prilike gde se ne osećam slobodno, ako ne mogu da ispoljim svoj emotivni život i budem otvoren sa tim, tu detektujem problem", navodi.
Smatra da o tome mora mnogo više da se govori, pogotovo u situaciji kada barem na papiru imamo pripadnicu jedne manjine na visokoj funkciji u zemlji (premijerka), te da rezultat nije dovoljno veliki, što se možda očekuje od nekog na takvoj poziciji.
"Postoje manjine kojima se u Srbiji uskraćuje prilika da se izražavaju na svim aspektima, privatnim i poslovnim.
O tome moramo mnogo da govorimo", kazao je Đorđević u emisiji Brifing portala Slobodna reč,
