Matica srpska kao lojalista režima

Tekst je inicijalno objavljen u dnevnom listu Danas

U julu prošle godine odbio sam da učestvujem na skupu o delu Miloša Crnjanskog, u organizaciji Matice srpske.

U odgovoru sam napisao: “Ne želim da učestvujem na vašoj cenjenoj manifestaciji. Dok vlast batina i hapsi studente, Matica srpska ćuti. Štaviše, na osnovu postupaka nekih njenih značajnih predstavnika, stiče se utisak da je Matica na strani diktatorskog režima“.

Odluku sam doneo na osnovu uverenja da treba bojkovati kulturne manifestacije u organizaciji institucija koje prećutkuju i promovišu represiju nad studentima.

Broj privedenih, uhapšenih i pretučenih studenata zastrašujuće se povećava iz dana u dan.

I dok Srpska Atina svakim danom postaje centar pobunjene i slobodarske Srbije, Matica srpska nastavlja svoju lojalističku i udvoričku politiku.

Nikad ova čuvena institucija u svojoj istoriji, od austrougarskih do Brozovih vremena, nije obeležavala godišnjice uz kordone milicije i specijalaca.

I nikad nije iz političkih razloga otkazan nijedan koncert, mada dozvoljavam da je bilo povremenih zabrana izložbi i književnih nastupa, ali sa potpisom vlasti a ne Matičinih šefova.

Stvar je savesti i osećanja stida da li će pojedinci pisati ode ili rugalice diktatorima, davati im potpise podrške ili ih kritikovati za uzurpaciju vlasti i gušenje sloboda, da li će od njih primati nagrade i priznanja ili će se naći na crnim listama i u kanalizaciji režimskih glasila.

Ali bih pisce iz i oko Matice srpske, među kojima, na žalost, ima i mojih bivših prijatelja i bliskih poznanika, podsetio na dobro poznatu činjenicu: da je sve one umetnike, koji su primili Staljinove moćne i pompezne nagrade, istorija odavno smestila na đubrište zaborava.

Drage kolege, kladite se na večnost a ne na trenutak!

(Autor je književnik)

Foto Vranje news