Od priznate face do nevoljnog ćAce

Tekst je izvorno objavljen na N1.info

„What a difference a day makes“ poručuje jedna stara dobra pesma. Pitate li se šta tek može da napravi čitava godina? I to u zemlji Srbiji. Ko to može bolje da opiše nego naš precednik ćAca.

Umesto knjige „Kako sam pobedio obojenu revoluciju“, stiže hit „Kako sam propao u samo 365 dana“. A nije da nije dobijao male signale.

Počelo je sa onom čuvenom konferencijom za medije, znate ono kad su ga studenti nenajavljeno posetili na Andrićevom vencu i napravili da prvi put u novijoj istoriji Srbije ćAcina KZM bude jedinstvena.

U odnosu na nešto više od 300 koliko je uspeo da napravi u toj 2024. Što bi se reklo, „godina prođe, a KZM nikad“.

Toliko su bili glasni i duhoviti da se više niko ne seća ćAcinih uobičajenih lagarija, znate ono da će povećati davanja univerzitetima, podići spomenik žrtvama u Novom Sadu, dati jeftine kredite za prvi stan, ispuniti sve zahteve studenata, ma sve što mu je tog trenutka palo na pamet, samo da pobegne što pre na sigurno.

Ali je to bio samo početak.

Taman je precednik ćAca mislio da je gotovo, kad studenti organizovaše čuvenu slavu na Slaviji.

I dođe nekih stotinak hiljada ljudi, onako spontano, jer se zna da se na slav(ij)u ne poziva, već se dolazi.

Vidi ćAca da mora nešto da uradi, pa je odlučio da i on napravi svoje studente, bajkere, traktore, naravno sa sve kobrama i ostalim kriminalcima koji hoće da čuvaju precednika više nego da budu u zatvoru.

A rejting? Rejting se samo skuplja kao da ga pere sa belim vešom na 90 stepeni.

Vidi ćAca da nešto ne ide, pa je imao novogodišnju želju da bude na televiziji u 2025. češće i od TV dnevnika i Slagalice zajedno. I to je jedino što je uspeo.

Čak preko 400 puta je bio na TV u ovoj 2025.

Ali nije više dovoljno da samo crta po onim njegovim kineskim tablama „čiča Gliše“ i priča o boljem životu.

Uz svakodnevnu propagandu najbolje ide malo pretnje, prvo sa onim Kobrama kojima u garanciji piše da im treba nešto preko pet sekundi da rasture studente, a onda u realnom životu se raspadnu na sastavne delove prilikom susreta sa narodom.

Zato treba još strašnija priča, ona o strašnim lojalistima, sve onako krvavim i zakletim na vernost ćAci.

Naravno, metoda „malo cakano, malo kakano“, mora da ima miroljubivih aktivnosti, tako da je skoknuo do Svete gore, da zatraži oprost grehova, umije se hladnom svetom vodicom, i to po sopstvenom receptu za izlečenje.

Izgleda da je taj pokušaj da sa 30 srebrnjaka potkupi Boga loše prošao, pa se precednik ćAca vratio natrag, i to pravo u Jagodinu, kao pravi svetski putnik, da proveri da li je ona palma stvarno uvenula, jer svašta je tu bilo na tim bunga-bunga žurkama.

Naravno, to je bila dobra prilika da se pokuša da našminka pokojni SNS i napravi novi Pokret za nekog i nešto.

Ali i to mu je nešto slabo prošlo, pa je precednik ćAca morao da se vrati svojim starim radikalnim korenima i da napravi za Sretenje skup u Sremskoj Mitrovici, pod neverovatno inteligentnim i originalnim nazivom „Vojvodina je Srbija“.

Logično, jer u ono „Kosovo je Srbija“ ne veruje više čak ni Marko Đurić, sa sve otečenim dlanovima od tapšanja. Što bi se reklo, isti radikal, drugo pakovanje.

I tako, dok precednik ćAca smanjuje broj i brojnost na svojim mitinzima, ovi bezobrazni studenti su baš neki megalomani.

Prvo napraviše najveći skup ikada u Nišu, pa onda i širom Srbije.

Tada je najverovatnije i odlučio da napravi ono nehigijensko naselje i dovede ćacad, kako bi imao prvu liniju odbrane, kad dođe vreme da se sluša onaj album Idola „Odbrana i poslednji dani“.

Pored svojih studenata koji hoće da uče, stavio je tu i traktore koji hoće da oru, stavio ograde, one Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, i odlučio da kao Jeremija, pukne iz topa. I tada je, pucao direktno sebi u nogu.

Probudio je uspavanu Evropu. A Evropa, onako matora i uštogljena, baš je nervozna i ljuta kad joj prekinu dvanaestogodišnju dremku, u kojoj sanja svoje demokratske snove.

Tako da je u sekundi od „dragi moj Aleksandre“ i priznate face, precednik postao samo običan ćAca.

Za koga više nema ni stolice ni hoklice na sastancima, a bogami, ovi Amerikanci su bili spremni da ga hapse u toj Floridi, pa je morao brže-bolje da lažira infarkt i beži natrag u Srbiju.

I njegov voljeni baćuška ga je otkačio, smestio ga u ćošak pored „baba sere“ na proslavi Dana pobede u Moskvi, tako da su mu ostali za druženje samo neki egzotični predsednici zemalja iz Afrike.

I tu nije bio kraj. Iz dana u dan, sa jednog skupa na  drugi, studenti su obišli celu Srbiju, ujedinili Srbe, Bošnjake, Albance, Slovake i sve ostale koji bi hteli da žive u poštenoj i pravednoj državi. A i tu nije bio kraj.

Obišli su i EU, i biciklima, a i lično, i primorali je da okrene list. Sada su tu rezolucije, odluke i štap. Bez šargarepe.

A šta mu tek radi ovaj narandžasti deka Tramp. Kažnjava sve mutljavine sa Kinezima i Rusima, i uvodi sankcije za sve tajkune koji bi da nastave ćAci da pružaju podršku.

Nije pomogao ni pokušaj podmićivanja sa zgradom Generalštaba.

Od četiri stuba, ostao maršalu ćAci (jer je u međuvremenu odlučio da malo bude maršal, kad već ne može da bude Tito) samo jedan jedini.

A na njemu nešto i ne može više da sedi sem ako ne posluša navijače koji mu redovno skandiraju uputstvo za korišćenje jednog stuba.

A mi?

Mi znamo šta da radimo. 28.12.2025.

Idemo.

 

(Autor je građevinski inženjer)

Foto Vranje news