Zaštita potrošača kroz kaznene odredbe

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs

Pravo potrošača na pravnu zaštitu je pravo koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom, brojnim zakonima i drugim opštim pravnim aktima i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavnim odredbama Republika Srbija štiti potrošače, a posebno zabranjuje radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.

Na ovaj način, pojedine norme prava na zaštitu potrošača dobijaju ustavnopravni karakter i time dolazi do izražaja njihov značaj, odnosno država na ovaj način pokazuje da o pravu potrošača na zaštitu ima isti stav kao i o pravu svih na život, zaštitu integriteta, slobodu, bezbednosti i druga osnovna prava koja su zajemčena Ustavom.

Zakon o zaštiti potrošača  je stupio na snagu 19. septembra 2021. godine i počeo da se primenjuje 20. decembra 2021. godine i predstavlja poseban zakon čiji je cilj zaštita položaja potrošača, tako da uređuje prava i obaveze potrošača, instrumente i načine njihove zaštite, a posebno obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača.

Navedenim zakonom se potrošačima jemče prava, i to: dostupnost najnužnijih roba i usluga (hrana, odeća, zdravstvena zaštita, obrazovanje i higijena), mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet, mogućnost udruživanja i sticanje znanja o osnovnim pravima i dužnostima potrošača, načinu njihovog ostvarivanja i pravnu zaštitu tih prava.

Radi zaštite prava potrošača propisani su delikti u slučajevima kada se krše prava potrošača, a u pravnom sistemu Republike Srbije postoje tri vrste delikata i to krivično delo, privredni prestup i prekršaj, a zakonom su određene definicije delikata.

Tako, krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. 

Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup.

Prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.

Najstrožiji delikt kojim se štiti pravo potrošača je krivično delo neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga iz čl. 238. Кrivičnog zakonika.

Radnja izvršenja se sastoji u služenju tuđim poslovnim imenom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim žigom ili tuđom posebnom oznakom robe ili usluga ili unošenjem pojedinih obeležja ovih oznaka u svoje poslovno ime, geografsku oznaku, žig ili drugu posebnu oznaku roba ili usluga, sve u nameri obmane kupaca ili korisnika usluga.

Dakle, ovo krivično delo je propisano kako bi se potrošači zaštitili od obmane u pogledu naziva i karakteristika robe, a najčešći primer ovog krivičnog dela je nuđenje roba nekog poznatog brenda za manji iznos novca, a da ta roba nije proizvedena od tog brenda i nema njegove karakteristike.

Za izvršenje ovog krivičnog dela je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a predmeti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela se obavezno oduzimaju.

Takođe, Zakonom o osiguranju je propisano krivično delo neovlašćeno obavljanje delatnosti osiguranja , kojim se potrošači štite od pojave privrednih subjekata koji pružaju usluge uz delatnosti osiguranja, za koje nisu dobili dozvolu Narodne banke Srbije.

Ovo krivično delo će postojati kada privredni subjekti bez dozvole pružaju usluge osiguranja, reosiguranja, posredovanja u osiguranju i zastupanja u osiguranju, a za odgovorno lice je zaprećena kazna zatvora od tri do šest godina.

Ipak, zaštita potrošača se u najširem obimu obezbeđuje kroz propisivanje brojnih prekršaja.

Tako, Zakonom o zaštiti potrošača je propisan veliki broj prekršaja, za koje se pravnom licu može izreći novčana kazna u iznosu do 2.000.000,00 dinara, odnosno preduzetniku do 500.000,00 dinara i odgovornom licu do 150.000,00 dinara.

Neki od najčešćih prekršaja su neisticanje cene proizvoda na nedvosmislen, čitak i lako uočljiv način, davanje netačnih obaveštenja o osnovnim karakteristikama proizvoda, nepredavanje dokumentacije (uputstva za upotrebu, montažu i druge informacije) prilikom predaje proizvoda potrošaču, neisporuka robe u ugovorenom roku i slično.

Republika Srbija, shvatajući važnost zaštite potrošača, u okviru ministarstva nadležnog za trgovinu je formirala Sektor za zaštitu potrošača.

U okvoru svoje nadležnosti, Sektor za zaštitu potrošača se, između istalog, bavi utvrđivanjem i sprovođenjem politike u oblasti zaštite potrošača, donošenjem nacionalnog i godišnjeg programa zaštite potrošača i praćenja njihovog sprovođenja, predlaganja sistemskih rešenja i mera u cilju kreiranja i sprovođenja politike zaštite potrošača, praćenja primene propisa kojima se uređuje oblast zaštite potrošača i davanja stručnih mišljenja o njihovoj primeni i slično.

Smatram da Republika Srbija uviđa značaj zaštite potrošača, što se ogleda kroz regulisanje zaštite potrošača počev od Ustava, kao najvišeg pravnog akta, pa dalje kroz formiranja posebnih tela u okviru ministarstva nadležnog za trgovinu, pa sve do propisivanja krivičnih dela u vezi kršenja prava potrošača, a opšte je poznato da se krivičnim pravom štite samo najznačajnije društvene vrednosti.

Ukoliko potrošač smatra da su njegova prava prekršena, pomoć može ostvariti na više načina.

Tako, može se obratiti Nacionalnom registru potrošačkih prigovora pri Ministarstvi trgovine, turizma i telekomunikacija, kao informatičkoj platformi koja potrošačima omogućava informisanje o svojim pravima i mogućnost podnošenja prigovora ukoliko smatraju da su im potrošačka prava povređena. Prigovor se podnosi elektronskim putem, preko internet portala zapotrosace.gov.rs. 

Pored toga, potrošači se mogu obratiti udruženjima za zaštitu potrošača, koja su evidentirana pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Udruženja potrošača pružaju usluge informisanja, obrazovanja, savetovanja i pružanja pravne pomoći pri ostvarivanju potrošačkih prava.

Ukoliko je potrošačima od strane trgovaca prouzrokovana šteta, pravna zaštita im je omogućena kroz parnični postupak pred nadležnim sudovima.

Najzad, ukoliko potrošači smatraju da su kršenjem njihovih prava izvršeni neki delikti, mogu se obratiti javnom tužilaštvu, policiji i inspekcijama, koji će po službenoj dužnosti izvršiti potrtebne provere i u slučaju utvrživanja da je izvršen neki delikt pokrenuće odgovarajuće postupke.

Imajući u vidu period od skoro godinu dana od početka primene važećeg Zakona o zaštiti potrošača i period od nekoliko godina koliko se primenjivao prethodni Zakon o zaštiti potrošača, smatram da je najveći broj potrošača uspešno zaštitio svoja prava koja su prekršena od strane trgovaca.

Svaki prigovor i svaka prijava koji su primljeni u nadležne organe su uzeti u razmatranje i izvršene su provere osnovanosti, a ukoliko je utvrđeno da su prava potrošača prekršena, istima je pružena adekvatna zaštita.
 

(Autor je zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu i član Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije).

Foto otvorenavratapravosudja.rs