Policija i građanski protesti

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs

Kraj 2021. godine obeležili su ekološki protesti. Građani su se mirno okupljali tri subote zaredom, blokirajući ključne saobraćajnice u više od 50 gradova Srbije.

Postupanje policije tokom, ali i u danima pre protesta i nakon njega, predstavlja razlog za zabrinutost.

Ukazaćemo na tri ključna problema iz ugla obaveze države da poštuje i štiti ustavom garantovanu slobodu okupljanja građana Srbije.

Sloboda okupljanja je osnovno građansko pravo koje, iako nije apsolutno, uživa veliku zaštitu zbog značaja koje ima u demokratskim društvima. U Srbiji ono je još značajnije jer, usled zatvorenosti i zarobljenosti institucija, građanima često ne ostaju drugi mehanizmi zaštite prava sem izlaska na ulicu.

Ujedno, u nedemokratskim društvima državni i paradržavni akteri najčešće osujećuju i sputavaju upravo ovu slobodu, baš zato što predstavlja moćan alat.

Sloboda okupljanja podrazumeva ne samo negativnu obavezu države da se uzdrži od sprečavanja već i njenu pozitivnu obavezu da preduzme aktivne mere da se ona ostvari.

Država, dakle, ima obavezu da štiti građane od delovanja trećih strana, čiji je cilj da ometaju njihovo mirno okupljanje. Ovo podrazumeva fizičku zaštitu građana pre, tokom i nakon skupa ukoliko postoji pretnja od nasilnih napada.

Umesto da štiti mirne demonstrante, policija ih zastrašuje

Na osnovu dešavanja tokom protesta, jasno da je policija propustila da ispuni ovu svoju zakonsku obavezu. Naime, pojavili su se video-snimci sa prvih protesta, na kojima se videlo da policijski službenici koriste prekomernu silu prema demonstrantima u Beogradu.

Zabeleženo je da je isti policajac u uniformi gurnuo golorukog muškarca, i jednu ženu silom prebacio preko bankine kraj kolovoza. Zbog ovoga su organizacije civilnog društva podnele inicijativu za preispitivanje njegove odgovornosti.

Javnost su posebno uznemirili i snimci događaja u Šapcu, na osnovu kojih se može zaključiti da je postojala koordinacija delanja između maskiranih lica u civilu koja su krenula fizički da se obračunaju sa demonstrantima i policije koja se povukla sa mesta događaja nekoliko trenutaka ranije.

Prema javno dostupnim podacima, nadležni organi nisu procesuirali nikog od maskiranih ljudi s palicama i gumenim čekićima, koji su na lice mesta došli u službenim ’škodama’, dok je osobi koja je fizički pokušala da spreči prolazak bagera kroz demonstrante ekspresno određen pritvor.

Država je i u julu 2020. godine blaže sankcionisala huligane nego učesnike protesta protiv vlasti obeleženih policijskim nasiljem.

Nekoliko dana nakon prvih incidenata ministar unutrašnjih poslova najavio je da će policija primeniti nasilje u skladu sa svojim ovlašćenjima, što je, pored toga što predstavlja pravni nonsens, ujedno i izjava koja dosta govori o ministrovom poimanju uloge policije u demokratskom društvu.

U periodu između dva protesta Ministarstvo unutrašnjih poslova uvelo je poseban broj za prijavljivanje blokada i ugrožavanja bezbednosti tokom protesta, što su branioci ljudskih prava okarakterisali kao potencijalno zastrašivanje pred sledeće najavljene blokade.

Pred drugi protest nekolicina aktivista i novinara iz raznih krajeva Srbije prijavila je da su ih policijski službenici posećivali i upozoravali da ne idu na proteste.

Posebno je problematično skoro potpuno odsustvo uniformisanih policajaca tokom drugog dana protesta jer, iako su prema navodima očevidaca bili prisutni policajci u civilu, oni nisu bili ni dovoljno brojni niti su mogli da odvrate eventualne počinitelje od nasilničkog ponašanja.

Građani su, međutim, prijavljivali prisustvo policajaca u civilu, koji su ih legitimisali. Epilog je bio taj da su na adrese velikog broja učesnika protesta stizali prekršajni nalozi za blokiranje saobraćaja, koje su stručnjaci ocenili kao problematične i kao još jedan vid pritiska na građane.

Kako policija (treba da) obezbeđuje javne skupove?

Policijsko obezbeđenje skupova je, između ostalog, regulisano i Pravilnikom o načinu obavljanja pojedinačnih policijskih poslova. Na osnovu njega, a u skladu sa međunarodnim standardima, policija je dužna da se stara o bezbednosti, procenjuje situaciju i preduzima mere obezbeđenja javnog skupa ukoliko za to postoji potreba.

U praksi Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno je i da se blokade puteva, na primer zauzimanjem sedećeg položaja, ne mogu smatrati nasilnim ponašanjem, koje dovodi do izazivanja nereda.

Čak i u situaciji kada dođe do slučajnog nasilja, na primer usled nasilne reakcije protivničkih grupa, to neće biti legitiman osnov za ograničenje slobode okupljanja.

Sud je izričito napomenuo: „Kad bi svaka mogućnost tenzije i oštre razmene između suprotstavljenih grupa za vreme demonstracija zahtevala njihovu zabranu, društvo bi bilo lišeno mogućnosti da se čuju različita mišljenja o bilo kom pitanju koje vređa osećanja većine”.

Policija mora strogo da se uzdržava od upotrebe sile, čak i onda kada skupovi nisu prijavljeni, tj. kad su spontani, sve dok građani uživaju svoju slobodu okupljanja.

Ako skupovi postanu nasilni, policija ima obavezu da primeni silu samo onda kada je to neophodno i samo u meri koju okolnosti situacije zahtevaju.

Dodatno, neophodno je bez odlaganja ispitati svako neprofesionalno ponašanje i indicije o prekomernoj upotrebi sile.

 

(Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku)

Foto MC Beograd