Kad kupiš kompaniju na neviđeno

Osvežavajuće prijatno deluje vaše pismo (saopštenje) upućeno srpskoj javnosti povodom enormnog zagađenja iz Rudarsko-topioničarskog basena koje je ugrozilo zdravlje građana Bora.

Stiče se utisak da Zijin kao odgovorna kompanija uspostavlja novi standard u komunikaciji s društvenom zajednicom kojem nisu previše sklone kompanije dovedene u Srbiju za vlasti Aleksandra Vučića.

S dužnom pažnjom pročitao sam vaše pismo (saopštenje) puno zanimljivih i do sada manje poznatih činjenica koje otvara nova pitanja.

Prihvatam vašu spremnost za javni dijalog i koristim priliku da se u njega uključim.

Nesporno je da ste vi dobili u miraz ekološke probleme koji postoje mnogo pre vašeg dolaska u Bor i da su ti problemi (kako kažete u jednom ranijem saopštenju) bili ignorisani preko stotinu godina.

Nedavno je bila godišnjica vašeg preuzimanja RTB Bor i kako vreme prolazi sve je intrigantnija dilema kako ste došli do ovog kombinata.

Kad čovek danas „vrati film“, vidi neke fascinantne činjenice.

Na primer, 18. jula 2018. godine Vlada Srbije raspisala je javni poziv za izbor strateškog investitora.

Vreme za podnošenje prijava bilo je mesec dana i rok je istekao 20. avgusta 2018.

A mesec dana po zatvaranju javnog poziva, 17. septembra 2018. potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu za RTB Bor.

Od raspisivanja javnog poziva do potpisivanja ugovora prošlo je dva (letnja, godišnjeodmorska) meseca.

Vama je, dakle, na raspolaganju bilo mesec dana (18. jul – 20. avgust) da dostavite ponudu i da uradite due diligence izveštaje (tehničke, finansijske, ekološke, pravne, kadrovske), da analizirate pravno-sistemski ambijent u Srbiji, sačinite biznis plan i sagledate opravdanost ulaganja od 1,42 milijarde dolara.

Srbija nije neka mnogo razvijena tržišna privreda s jakim preduzetničkim mentalitetom, ali i takva kakva je u njoj je gotovo isključena mogućnost da zainteresovani investitor za 26 radnih dana sagleda stanje i odluči da kupi neki STR kiosk-piljarnicu u Boru a kamoli veliki i kompleksni konglomerat kakav je Rudarsko-topioničarski basen.

Uostalom, vi u vašem pismu iskreno konstatujete da je „preuzimanje bilo pre samo 10 meseci, ali da je rukovodstvo kompanije i u tom kratkom roku uspelo da analizira i identifikuje sve proizvodne, tehnološke i ostale parametre važne za rešavanje ove složene problematike“.

Dakle, 10 meseci vam je bio kratak rok „za analizu i identifikovanje“ samo jedne – ekološke – složene problematike. A jedan mesec vam je bio dovoljan za pripremu studije opravdanosti cele akvizicije.

Usput, još jedno pitanje.

Zar kad tako ozbiljan investitor (kao što je Zijin) kupuje tako ozbiljnu kompaniju koja je u velikim poslovno-finansijsko-tehnološko-ekološkim problemima (kao što je RTB Bor) ne analizira i ne identifikuje sve proizvodne, tehnološke i ostale parametre pre nego što se odluči da kupi ponuđenu „robu“? Ili kupuje „na neviđeno“?

Zar ne bi mogao da se izvuče zaključak da vam je trebalo 10 meseci da sagledate stanje u jednoj oblasti (ekologiji) samo zato što ste traljavo odradili mnogo značajniji posao za samo mesec dana (18. jul – 20. avgust)?

Takav poslovni šlamperaj mogao bi da ukazuje da kupovina Kombinata nije bila transparentna i da su neki ljudi (osnovano se sumnja na predsednike dve države) možda godinu dana ranije dogovorili kupoprodaju RTB Bor za 1,4 milijarde dolara.

Ako je tako, a sve ukazuje na to, onda je kompanija Zijin bila insajderski, privilegovani partner kome je Bor isključivo ponuđen.

Čak i u Srbiji, koja se u svetu kotira kao visokokorumpirana država, ovakva transakcija daje nagoveštaj o koruptivnim radnjama u kupoprodajnom procesu. Samo da znate, taj glas će još dugo da vas „bije“.

Prateći ulaganja nekih drugih svetskih kompanija primetio sam da one tek na osnovu višemesečnog snimanja stanja i due diligence studija prave biznis plan kojim projektuju kako će i u šta će da ulažu prema određenoj dinamici. Kod vas je sve to trajalo mesec dana.

U Srbiji se kaže „sve što je brzo to je i kuso“, a to se najbolje vidi po problemima koje trenutno imaju građani Bora sa zagađenjem vazduha a dugoročno će imati i sa zagađenjem zemlje i vode.

Ne sumnjam da ste, kako kažete, kompanija koja „u potpunosti poštuje sve evropske, nacionalne i lokalne regulative, kao i sve ostale međunarodne standarde kvaliteta i poslovanja“.

Ako je, dakle, procedura kupovine RTB Bor bila transparentna, zašto je kupoprodajni ugovor tajan?

Eto, na primer, evropski standardi (na koje se pozivate) traže da se objavi Kupoprodajni ugovor.

To je posebno važno kad kupujete državno vlasništvo i kad država i dalje ostaje vlasnik 37 odsto RTB Bora.

Da ste direktno kupovali fabriku od nekog privatnika, ovo pitanje ne bi se ni postavljalo.

S obzirom na to da su građani Srbije posredno vlasnici RTB-a složićete se da je njihovo legitimno pravo da znaju kako se sprovodi kupoprodajna transakcija.

Da se odmah razumemo, nije potrebno objaviti ceo Ugovor.

Društvenu zajednicu ne interesuje kako ćete i čime eksploatisati i kopati rudu, kako je transportovati, koje ćete tehnološko umeće primenjivati, kome ćete prodati vaše proizvode, kakva je struktura troškova, ni koliki je keš flou, ni izvori vaših investicija…

Znamo da je to poslovna tajna.

To u Srbiji niko nikad nije tražio.

Naša vlast, međutim, uporno uskraćuje pravo javnosti da sazna nešto mnogo bitnije.

Društvena zajednica mora, na primer, da zna koliko je vaš i naš projektovani profit, kolika je cena struje koju ste dogovorili s predsednikom Srbije, koliko ćete plaćati rudnu rentu, kolike ste dobili poreske olakšice i na koji rok, kakva je socijalna sigurnost zaposlenih i kretanje plata, obim i dinamika investiranja i naročito je važno da predočite detaljan ekološki plan zaštite vode, vazduha i zemlje (da li su ti parametri u skladu sa EU standardima s kojima vas je kao i s Poglavljem 27 verovatno upoznao ministar Trivan) jer je RTB Bor potencijalna ekološka bomba.

Morate nam takođe reći postoji li Aneks o ekologiji u Kupoprodajnom ugovoru.

Taj aneks je obavezujući plan za vas kao investitora kojim obaveštavate društvenu zajednicu o stepenu zagađenosti koji ste zatekli preuzimanjem RTB Bor i vašim planovima šta ćete preduzeti i u kom periodu da otklonite uzroke zagađenja.

Zijin je respektabilna svetska kompanija.

To morate i u Srbiji da demonstrirate i dokažete.

I kad to uradite, pratiće vas senka načina ugovaranja kupovine RTB Bor i tajnog Ugovora.

Kupovinom Kombinata preuzeli ste odgovornost otklanjanja zagađenja, problema koji ste evidentno nasledili.

Vi sada treba da ste primer odgovornog ponašanja.

Nije dovoljna samo vaša posvećenost zapošljavanju i platama.

Poslovni kodeks odgovornih kompanija mnogo je širi, on naročito brine o zdravlju ljudi.

Nedavno nas je naš Vođa a vaš poslovni partner u kupoprodaji RTB Bor trijumfalno obavestio o 40 procentnom povećanju proizvodnje od kad ste preuzeli Kombinat.

Verujte mi, to zvuči tako – realsocijalistički.

I pored mnogo nevolja koje su je snašle, Srbija ipak živi u sistemu koji prosperitet meri drugačijim parametrima – rastom životnog standarda, povećanjem profita i zaštitom životne sredine.

Ne sumnjajući u vaše iskrene namere jedan detalj ipak izaziva nespokoj.

Zanimljivo je da ste za savetnika uzeli bivšeg generalnog direktora koga vam je verovatno predsednik Srbije utrapio kao miraz.

Zbog tog kadrovskog rešenja javnost će vas gledati s podozrenjem.

Takvog „stručnjaka“ vlasti u vašoj zemlji bese na prvu banderu za ono što je uradio sa izgradnjom nove Topionice.

Taj izbor vam ne služi na čast. I da znate – on vam je utrapljen ne da bi vas stručno savetovao nego da bi i dalje lepio plakate po Boru kad počne izborna kampanja.

Pohvalno je što ste se oglasili, to je demonstracija odgovornost prema društvenoj zajednici.

Ovim pismom hteo bih da vas ohrabrim na dalji dijalog.

S poštovanjem!

 

(autor je novinar)

Tekst je izvorno objavljen u Danasu.

Foto MC Beograd