30.10.2019

Kakva je odluka povodom doktorata Siniše Malog

Odmah ću odgovoriti – ova odluka je suprotna zakonu i opštim aktima Univerziteta u Beogradu, a ceo postupak ima u sebi značajne nadri-fiškalske elemente.

Zašto je ova odluka nezakonita?

Odluci Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka (NNV FON-a) prethodio je izveštaj Etičke komisije FON-a, koji se može pročitati u celosti ovde.

Onaj ko pročita ovaj izveštaj, videće da se kao pravni osnov za njegovo sačinjavanje navodi čl. 5. st. 7.

Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.

Ova odredba nije nimalo uzbudljiva, a glasi:

(7) Stručna komisija u roku od 60 dana od dana svog imenovanja dostavlja etičkoj komisiji obrazloženo stručno mišljenje. Na obrazloženi predlog Stručne komisije, ovaj rok u izuzetnim slučajevima može biti produžen za dodatnih 60 dana.

Nadalje se iz izveštaja može saznati sledeće:

„Stručna komisija nije dostavila detaljnu analizu stručnih primedbi navedenih u žalbama upućenih Etičkom odboru, te na taj način nije Etičkoj komisiji pružila dovoljno činjenica za ocenu tačke 4. Izveštaja Stručne komisije od 23.10.2019. godine.

Uzimajući u obzir da su u izveštaju Stručne komisije od 03.04.2019. godine, identifikovani propusti u citiranju pojedinih izvora literature, kao i da je kandidat za polaznu osnovu u obradi pojedinih pitanja koristio doktorsku disertaciju S. Hajlemariama, a da pritom pomenuti rad nije naveden u spisku korišćenih izvora, zaključuje se da u disertaciji ima elementa neakademskog ponašanja, u pogledu strogog poštovanja autorskih prava.“

Najzad, Etička komisija predlaže NNV FON-a da Siniši Malom izrekle meru javne opomene, na osnovu čl. 16. Pravilnika o radu etičkih komisija i odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Nastavno-naučno veće je, na sednici od 28. oktobra o.g., izrečenu meru pooštrilo, izrekavši meru javne osude.

Ova odluka je predstavljena sa priličnom dozom studentsko-profesorske euforije i ponosa. Ni jednom ni drugom nema mesta. Nijedna od mera predviđenih Pravilnikom o radu etičkih komisija i odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, u slučaju doktorata Siniše Malog, nije mogla biti izrečena. I to iz veoma jednostavnog razloga – taj pravilnik nije primenjiv na slučajeve plagijata, što proističe iz čl. 10. st. 2. istog tog Pravilika, a koji glasi:

„Zahtev za utvrđivanje povrede Kodeksa

Član 10.

(1) Postupak pred etičkom komisijom pokreće se podnošenjem zahteva.

(2) Zahtev može podneti zaposleni, student, organ i telo Univerziteta i njegovih članica, kada osnovano sumnja da je došlo do povrede Kodeksa, osim povreda iz čl. 21-25. Kodeksa za koje je postupak uređen posebnim pravilnikom. (Podvukla V.R.V.)

(3) Ukoliko se postupak pokreće protiv organa poslovođenja, zahtev se podnosi Odboru, a o žalbi odlučuje Senat posredstvom Etičkog odbora.

(4) Zahtev za davanje mišljenja treba da bude jasno određen i u njemu treba da budu navedeni i obrazloženi elementi koji ukazuju na postojanje povrede Kodeksa i priloženi odgovarajući dokazi.

(5) Zahtev obavezno sadrži lične podatke i potpis podnosioca zahteva.“

Iz podvučenog st. 2. čl. 10, izrično sledi da se za povrede Kodeksa profesionalne etike iz čl. 21-25, postupak uređuje posebnim Pravilnikom, a taj posebni pravilnik jeste Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.

Naime čl. 21-25 imaju za predmet plagiranje, autoplagiranje, preinačavanje rezultata naučnog istraživanja, dakle upravo radnje (plagiranje) koje su stavljene na teret Siniši Malom.

Evo relevantnih odredaba Etičkog kodeksa Univerziteta u Beogradu:

„Plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje

Član 21.

(1) U naučnoistraživačkom radu nije dozvoljeno plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje.

(2) Zabrana iz stava 1. ovog člana se odnosi na sve pisane radove nastavnog i naučnog osoblja i studenata Univerziteta (seminarski rad, diplomski ili završni rad, master rad, specijalistički rad, magistarski rad, doktorska disertacija, rad u časopisu, udžbenik, monografija, poglavlja u zbornicima i sl.), kao i nesavesno i neodgovorno prikazivanje činjenica u izveštajima o nastavnom i naučnoistraživačkom radu.

Plagiranje

Član 22.

(1) Plagiranje je predstavljanje tuđih ideja ili tuđeg rada, u celini ili delovima, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika, odnosno protivzakonito prisvajanje tuđih intelektualnih tvorevina i naučnih rezultata i njihovo prikazivanje kao svojih, kao i: – doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetog dela; – prepričavanje ili sažimanje teksta drugog autora iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez odgovarajućeg navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja prepričanog dela; – predstavljanje ideja drugih autora kao svojih, bez odgovarajućeg navođenja imena autora, odnosno izvora iz koga je tekst preuzet.

(2) Članovi akademske zajednice garantuju izvornost naučnih radova koje objavljuju, kao i tačnost u prikazivanju i navođenju informacija o poreklu ideja i navoda kojima su se u radu koristili.

Lažno autorstvo

Član 23.

(1) Lažno autorstvo je navođenje kao autora lica koje nije učestvovalo u izradi rada.

(2) Članovi univerzitetske akademske zajednice dužni su da kao autore navode sve i samo one učesnike u procesu nastajanja naučnog rada koji su intelektualno doprineli radu.

Izmišljanje i krivotvorenje rezultata

Član 24.

(1) Izmišljanje i krivotvorenje rezultata je delovanje kojim se manipuliše predmetom, opremom ili procesom istraživanja, sa ciljem da rezultati naučnog istraživanja budu namerno podešeni ili tendenciozno protumačeni.

(2) Poseban oblik izmišljanja i krivotvorenja rezultata je nesavesno i neodgovorno prikazivanje činjenica u izveštajima o nastavnom i naučnoistraživačkom radu.

Autoplagiranje

Član 25.

Autoplagiranje je ponovno objavljivanje svog ranije objavljenog rada ili za drugu svrhu iskorišćenog rada kao novog i originalnog.“

Dakle, na plagijatorski slučaj Siniše Malog, primenjiv je upravo Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova. A, u tom Pravilniku nalazi se poglavlje III koje nosi naslov „Posebne odredbe koje se odnose na utvrđivanje originalnosti doktorske disertacije i na oduzimanje zvanja“. U okviru tog odeljka nalazi se čl. 7, koji je sasvim jasan i glasi:

„Postupak utvrđivanja originalnosti

Član 7.

(1) Zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja u slučaju doktorske disertacije obavezno sadrži sledeće elemente:

– ime, prezime, naučno zvanje podnosioca zahteva, s tim da su ti podaci poverljivi, ukoliko podnosilac to zatraži;

– obrazložene primedbe kojima se dovodi u pitanje originalnost disertacije;

– materijalne činjenice kojima se dokazuje da disertacija nije originalni naučni rad;

– druge elemente za koje podnosilac zahteva smatra da su od značaja za razmatranje zahteva.

(2) Mišljenje Stručne komisije po zahtevu iz stava 1. ovog člana sadrži:

– obrazložene primedbe na originalnost disertacije;

– analizu i ocenu originalnosti doprinosa disertacije nauci;

– ocenu samostalnosti rezultata naučnog rada objavljenih u disertaciji;

– zaključak o originalnosti disertacije.

(3) O zahtevu iz stava 1. ovog člana rešava se u skladu sa čl. 4-6. ovog pravilnika.

(4) U slučaju konačne odluke kojom je utvrđeno da disertacija nije rezultat originalnog naučnog rada, diploma o stečenom naučnom nazivu doktora nauka oglašava se ništavom, u skladu sa zakonom. (Podvukla V.R.V.)

(5) Danom oglašavanja ništavosti diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, licu čija je diploma oglašena ništavom prestaju prava i obaveze proistekle po osnovu sticanja diplome koja je poništena.“

Pored ovog Pravilnika, Zakon o visokom obrazovanju u čl. 127. st. 5, za neoriginalnost doktorske disertacije, tj. za plagiranje predviđa samo jednu sankciju – poništaj.

Dakle, ni Etička komisija ni NNV FON-a nisu, ako su bili namerni da primene pravo, doneli zakonite akte.

To važi i za preporuku Etičke komisije da se autoru sporne disertacije izrekne javna opomena, i za odluku NNV – da mu se izrekne javna osuda.

Te sankcije su predviđene za druge oblike neakademskog ponašanja, a ne za plagijat. FON je mogao, ovim povodom doneti samo jednu od dve odluke – da plagijata nema i tada se autoru ne mogu izricati mere iz Pravilnika o radu etičkih komisija i odbora za profesionalnu etiku, ili odluku da je disertacija plagirana, a tada se mora staviti predlog Univerzitetu da se poništi doktorat Siniše Malog.

Pokušaj NNV FON-a da se „izvuče“ izricanjem neke mere, koja nije predviđena Pravilnikom o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, za slučaj sumnje na plagijat doktorata i da se „opravda“ time što Stručna komisija nije postupila po odluci Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta je nedostojan univerzitetskih profesora.

Dostupna je navodna disertacija Siniše Malog, dostupna je i doktorska disertacija Hailemariama, dostupni su doslovno prepisani tekstovi Boška Mijatovića i Borisa Begovića.

Samo ih je trebalo pročitati i ništa drugo.

Ovako, čitav kvazi dramski zaplet na FON-u dobija odista karikaturalne nadri-fiškalske elemente.

Ovaj, nazovimo ga igra staklenih pravilnika, nije jedini.

Neka nadri-fiškalska duša ih je obavestila, na primer o tome kako odluku koju je (po neformalno produženom roku) trebalo doneti najkasnije do 26. oktobra, ipak mogu doneti 28. oktobra, jer kad poslednji dan roka pada u neradni dan (subota), produžava se na prvi naredni radni dan (ponedeljak).

Pa onda, i o tome kako omogućiti Siniši Malom pravo na žalbu.

Predložena mera javne opomene i izrečena mera javne osude, donesene su na teret Malog i on ima pravo na žalbu Etičkom odboru Univerziteta u roku od 15 dana od dana otkad mu se odluka FON-a dostavi. (Volela bih da prisustvujem tom dostavljanju i da upoznam poštara.)

I ako se Mali bude žalio na izrečenu meru, uspeće, na osnovu čl. 10. st. 2. Pravilnika o radu etičkih komisija i odbora za profesionalnu etiku.

Pored toga, ovom odlukom NNV FON-a dovodi u nezavidnu poziciju rektorku, koja je studentima obećala konačno rešenje do 4. novembra o.g.

Univerzitet, u ovom slučaju, mora postupati sa pojačanom pažnjom, jer kršenje zakona se velikodušno oprašta moćnicima, ali se ni najmanja sitnica neće oprostiti rektorki niti Univerzitetu.

Ako se ne bude čekao istek roka za žalbu Siniše Malog, on će lako i brzo dobiti poništaj bilo kakvog akta Univerziteta pred Upravnim sudom, zbog nepoštovanja prava na žalbu, koje je ljudsko pravo regulisano Ustavom.

Zato se mora trenirati vladavina prava, zato se mora žaliti Univerzitet, tj. isti oni profesori koji su već izjavljivali žalbu protiv prve odluke NNV FON-a, sa istim i sa ovim dodatnim razlozima.

 

(autorka je profesorka prava)

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.

Foto MC Beograd