Odlazak Makavejeva

Jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske, evropske i svetske kinematografije, reditelj i scenarista Dušan Makavejev preminuo je 25. januara u Beogradu u 87. godini.

Proslavljeni autor, jedan od najistaknutijih predstavnika crnog talasa, ostvario je izuzetan opus.

Među tridesetak njegovih dokumentarnih i igranih filmova su „Parada“ (1962), „Čovek nije tica“ (1965), „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967), „Nevinost bez zaštite“ (1968), „WR: Misterije organizma“ (1971), „Nedostaje mi Sonja Heni“ (1972), „Sweet Movie“ (1973), „Montenegro“ (1981), „Koka-kola Kid“ (1985) „Manifesto“ (1988), „Gorila se kupa u podne“ (1993).
Čovek nije tica (1965)

Jugoslovenska kinoteka dodelila je Makavejevu svoje najviše priznanje – Zlatni pečat 2012. godine.

Ovih dana, na predlog direktora Kinoteke Jugoslava Pantelića, Upravni odbor te ustanove kulture, čiji je predsednik producentkinja Jelena Mitrović, odlučio je da svečana sala novog zdanja Kinoteke ponese ime „Makavejev“.

U obrazloženju odluke ističe se da je Makavejev tokom svog stvaralaštva, pored ostalog, na najbolji način afirmisao korišćenje arhivske filmske građe i na taj način promovisao pionirske napore filmskih stvaralaca u našoj sredini.

Dušanu Makavejevu dodeljena je i nagrada Festa za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti Beogradski pobednik, koja je trebalo da mu bude uručena na predstojećem, 47. izdanju festivala.

Makavejev je ostavio neizbrisiv trag na Festu, na kojem je sedamdesetih godina pokrenuo specijalni noćni program Konfrontacije.

Od 1987. do 1989. bio je koselektor našeg najpopularnijeg flimskog festivala, sa Gordanom Mihićem i Borom Draškovićem, a početkom 2000-ih godina i predsednik Odbora Festa.

Originalnim stilom i beskompromisnim autorskim stavom Makavejev je već na početku karijere oduševio kritiku, ali je subverzivnost njegovog dela kojim je rušio tabue, kako političke, tako i seksualne, izazvala cenzuru. Zabranjivan i osporavan u svojoj zemlji, karijeru je gradio i u Evropi.

Rođen je 1932. godine u Beogradu.

Roditelji su mu bili Sergije Makavejev i Jelka rođena Bojkić, prva žena diplomirani veterinar u Jugoslaviji.

Diplomirao je psihologiju i filmsku režiju.

Makavejev je već pedesetih godina postao jedan od najistaknutijih kinoklubaša, a među njegovim prvim filmovima je horor „Pečat“ (1956).

Širu pažnju je skrenuo dokumentarcem „Parada“.

U filmu „Čovek nije tica“ vidi se njegova karnevalska poetika, kombinovanje dokumentarnog i igranog materijala, česta upotreba kamere iz ruke, ironija, razigranost, bizarni detalji, politička i erotska provokativnost.

Seksualnost je često propitivao u svojim filmovima, a najradikalniji primeri su „WR: Misterije organizma“, koji je bio u bunkeru čak 16 godina (od 1971. do 1987. godine) i „Sweet Movie“, koji je bio nekoliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji.

U filmske antologije ulaze i „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ i „Nevinost bez zaštite“, koji je osvojio Srebrnog medveda u Berlinu i nagradu međunarodne kritike.

Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih priznanja kao što su Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hjugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, kao i nagrade Filmska legenda koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu.

Makavejev je bio urednik i saradnik mnogih listova, među kojima su Student, Književne novine i Danas.

Prošle godine promovisan je u počasnog doktora na Rektoratu umetnosti u Beogradu.

U Muzeju Kinoteke u Beogradu u ponedeljak 28. janauara biće prikazani „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (u 18 časova) i „WR: Misterije organizma“ (u 20.30).

Kinoteka će u februaru prirediti veliku retrospektivu Dušana Makavejeva.

Tekst je izvorno objavljen na sajtu Jugoslovenske kinoteke.

Foto Kinoteka