Moguće je predvideti kriminalna ubistva

U Srbiji je u prethodnih skoro šest godina izvršeno 95 ubistava koja imaju odlike kriminalnih likvidacija.

Rekordna je 2018. godina u kojoj je izvršeno 27 ubistava.

Posebno zabrinjava što u kontinuitetu raste procenat ubistava osoba koje se u medijima povezuju sa organizovanim kriminalnim aktivnostima u odnosu na sva ubistva u Srbiji od 2012. godine.

Jedini izuzetak je 2016. kada je duplo smanjen broj kriminalnih likvidacija u odnosu na 2015. godinu, ali je već naredne godine procenat duplo skočio.

Situacija je još gora ako se razmatra nedavna izjava predsednika Republike koji kaže da je tokom 2018. u Srbiji izvršeno 103 ubistva.

Time je nešto više od četvrtine ubistava u Srbiji povezano sa organizovanim kriminalnim aktivnostima što je za deset odsto više nego 2017. godine.

Takav podatak zabrinjava zbog bezbednosti i slike kako se institucije bore protiv kriminala, a posebno ako se uzme u obzir da su počinioci nepoznati za dve trećine kriminalnih likvidacija od 2012. godine.

Rešeno je samo nešto više od osam odsto.

Kriminalne likvidacije ili ubistva povezana sa kriminalnim aktivnostima i grupama su drugačija od onih koja su motivisana lošim međuljudskim odnosima ili društveno-političkim okolnostima.

Motiv kriminalaca je najčešće veći profit, odmazda ili eliminisanje protivnika iz drugog kriminalnog tabora.

Interpersonalna ubistva su povezana sa privatnim svađama, dok su društveno-politička u vezi sa statusom pojedinca ili grupe u društvu.

Dodatno, u kriminalnim likvidacijama se skoro uvek koristi vatreno oružje (od raznih modela pištolja preko pušaka do eksploziva) i najčešće sa ciljem da se smanji profit protivnika od droga kao što su heroin, kokain, amfetamini, ekstazi i marihuana.

Ubistva su brza, brutalna i organizovana.

Mahom se dešavaju između pripadnika iste etničke grupe, dok u samom izvršenju skoro nikada nije uključena samo jedna osoba.

Najčešće se sprovode na javnom prostoru.

Žrtve su u najvećoj meri muškarci.

Kroz identifikovanje rizičnih prostora u određenom gradu (engl. Risk Terrain Modeling) moguće je predvideti kriminalne likvidacije.

Italijanski istraživači su koristeći ovu metodu i na osnovu podataka o prošlim ubistvima, prodaji droga, oduzetoj imovini koja je stečena kriminalom i rivalitetom kriminalnih grupa utvrdili da je moguće predvideti čak 85 odsto kriminalnih likvidacija, pri čemu su identifikovali jedanaest najkritičnijih oblasti u Napulju u kome se nalazi „Komora”, jedna od najjačih kriminalnih organizacija na svetu.

Ovakav podatak je ključan za preventivno delovanje policije.

U Srbiji bi za početak trebalo da policija i tužilaštvo potvrde koja su ubistva zaista povezana sa organizovanim kriminalom.

Tako će bezbednost biti veća.

(autor je poreklom Vranjanac; istraživač je Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Tekst je izvorno objavljen na portalu KRIK.

Foto MC.rs