Laku noć, Srbijo

Do sinoć sam mislio da je Sloba bio gori. A onda.

Lemi Dodik s pasošem u kome je dedinjska adresa. Ćelavi bizgovi iz audija s novosadskim tablicama, takođe uredno "prijavljeni" u Beogradu.

Iste fizionomije, ko zna odakle, u pratnji unezverenih plavuša sa spiskovima sigurnih glasova, koje zvone ljudima po stanovima oko 17 popodne, s jednim jedinim pitanjem: šta čekate, još niste izašli da glasate?

Tipusi u automobilima s istim takvim spiskovima oko biračkih mesta. Uredno štikliraju ko je glasao, ko nije, pa posle poziv plavušama iz prethodnog pasusa da "obiđu parohiju".

Novi tipusi sa svežnjevima novčanica oko biračkih mesta. Pecaju neodlučne, a moralno labilne.

Dupli glasački spiskovi na izbornim mestima, jer njih (spiskove) nema ko da sredi već 20 godina.

Kako ono beše: stanovnika u Beogradu 1.659.440, birača 1.606.693. U ovolikom gradu samo 53.000 mlađih od 18 godina?!

Slikanje s ličnim kartama kao dokaz da se zaokružio broj koji treba. I poslanici koji krše zakon radeći to.

Razvoz do biračkih mesta, s jednog na drugo, u karavanima.

Sahranjen jedan od junaka mog odrastanja, "Grbo-vić Go-ran", koji se tako jeftino prodao. Ili možda nije jeftino.

Siniša Mali negde u pozadini kako mu upravo prolazi kroz glavu: kuuuul, niko neće da čačka onih 45 računa preko kojih sam prao pare.

Vulin, još jedan uzdah olakšanja, jer neće biti nikog da ga pita koliko je to puta putovao u Kanadu kod tetke, kako bi pozajmljivao po 9.000 evra.

Još malo ranije:

Mladenovac i "humanitarna pomoć" uslikana u nekom skladištu, spremna da se udeli na dan izbora kome treba.

Ljudi koji nisu pristali da budu njihovi sigurni glasovi dobijaju celodnevne smene na poslu, bez pauze, da makar odu i glasaju.

Plate vojsci i policiji u petak, dva dana pred izbore.

Socijalna pomoć od po 13.000 dinara za 15.000 ljudi, sigurnih glasača, istih onih sa spiskova, nekoliko dana pred izbore.

Glasački listići za mrtve i one od po 115 godina (odjednom ih se namnožilo). Bez glasačkih listića za pojedine mlađe od 25.

Zvanje ljudi u ponoć i pakovanje Đilasu da to njegovi rade.

Bedni kao fol antitajkunski predizborni spotovi, koji su kao fol zabranjeni na režimskom RTS-u "žutog Bujketa", koji kao fol utišava ton Gorančetu Vesiću...

Otvaranje Hiltona u petak pred izbore, a onda saznaš da ipak nije otvoren, bar ne do 9. marta (kakve li simbolike).

Fantomske karte za fantomski metro, a ni Brankov most ne mogu da zakrpe godinama.

Požar u kulama u Beogradu na vodi, jer se zapalila staklena vuna, iako staklena vuna ne gori.

I tako dalje, i tako dalje...

Sveopšta kakofonija besmisla i mućenje vode. Izraelci su odradili posao, svi su toliko sluđeni da nema dalje.

Poslušna vojska zna šta joj je činiti, osvojeni ključni mediji, oni ostali ugušeni nedavanjem reklama. Rad, rad i disciplina, neka cveta 1.000 svetova. Stvorili su (smo) monstruma, red je da ga ljuljamo narednih... X godina.

Utisak večeri: Tadićev govor. Jedina smislena stvar u odvratnom melting potu lažnih osmeha, ljigavog trijumfalizma, seirenja nad telesinama mrtve opozicije, grčeva na licu...

Njima vlast ne treba da bi pomerili nešto unapred, već da zaštite svoje kombinacije. Vole da citiraju Đinđića, iako im se gadi, ama im ne pada na pamet da nastave njegovo delo.

A Tadić? Gde mu je bila ta pamet u onih, po Srbiju presudnih, 8 godina? Bajata je (mada tačna) teza da nije kriv Vučić i vučići, već Tadić i oni oko njega. Oni su utrli put ovom što živimo, a ime mu se ne zna.

Tadića je opila vlast ili je prosto nesposoban jer nema ni kapacitet ni ličnost - nije više ni važno. Važno je da niko nije čuo njegov govor i da to ništa neće promeniti.

Vreme se ne može vratiti unazad, javite to Borisu dok ne otpluta u neki treći film. I ne samo njemu, već i Čedi slini, Šuletu pašnjaku, Zokiju bundi, Sunđeru Bobu, mučenom Jankoviću...

Tek, spade opozicija na dva, samo takva, autoritarca: Đilasa i Šapića. Mašala.

Za kraj, lični momenat. Glasao sam za Ne davimo Beograd. Progut knedle. Što progut, pa bar su oni imali mladost, energiju, one divne proteste, pitaće neko. Jeste gledali onaj trijumfalistički govor tipa iz Ne davimo Bg, kao da su oni osvojili 45%? Čiji grad, naš grad i taj rad. Ooozbiljan transfer blama.

E, to je usud: već istog dana žestoko se pokajati za koga smo to glasali (vidi pod Saša Janković, Radule, Čeda, Boris... može do sutra ovako).

Problem svih nas je što ne možeš pametno da postupiš. Ne daju ti normalan izbor, dotle smo došli. A zapravo, uvek smo tu bili. Uvek se glasalo protiv, nikad za, uvek s knedlom u grlu i zapušenim nosom.

Konačno: glasao je svaki drugi koji je prijavljen u Bg. Svaki četvrti je njima dao glas. Na neku trulu foru to im prolazi već dugo, dugo, pa vladaju s 25 odsto podrške.

Među onima koji nisu glasali, ali su upisani, nalaze se i desetine hiljada ekonomskih izbeglica. Eno ih u amerikama, kanadama, australijama, norveškama, nemačkama, švajcarskama...

Žena me sinoć prvi put u životu pitala: hoćemo da palimo?

Da smo bar uradili nešto korisno za ovu zemlju, pa i da palimo. Ovako samo lajemo, kukamo i lamentiramo. I čini mi se da će tako uvek biti. Ovaj narod , bar ta "većinska manjina" koja nas tlači, ne zaslužuje bolje.

Laku noć, Srbijo, gde god da si.

(autor je urednik portala www.espreso.rs)