Sredstva za realizaciju uređenja stalne etnološke postavke Narodnog muzeja u Vranju su obezbeđena i počeće se sa radovima, saopšteno je u sredu iz Gradske uprave.
- I ove godine javili smo se na konkurs Ministarstva kulture i informisanja “Gradovi u fokusu 2020” i za projekat “Staro, staro mi dajte, ono što miriše na suv bosiljak” dobili smo sredstva u iznosu od 6 miliona dinara za unutrašnje uređenje stalne postavke Narodnog muzeja.
Ostala sredstva, 18 miliona dinara obezbeđena su zahvaljujući drugim pozicijama resornog ministarstva i Gradu.
Ukupna sredstva iznose 25 miliona dinara - izjavio je gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković.
On je rekao “da je na ovaj način omogućeno vraćanje stalne postavke sa eksponatima iz etnološke zbirke iz perioda od 18. veka do današnjih dana”.
- Zahvaljujući svim ovim ulaganjima Narodni muzej biće potpuno uređen i predstavljaće reprezentativnu ustanovu kulture - dodao je Milenković.
Pašin konak je sagradio Raif-beg Džinić 1765. godine. Konak se sastoji od dve zrade. U prvoj zgradi (Narodni muzej) bio je Selamluk za boravak muškaraca, a u drugoj Haremluk za pašine žene. Zgrada Selamluka se nalazi pored ulice, a zgrada Haremluka iza nje, u dvorištu. Od pašinih potomaka konak je otkupio vladika Pajsije i poklonio gradu. U dugogodišnjoj istoriji ove zgrade u njoj se nalazila i prva otvorena Gimnazija od 1881. do 1932. Nju je kao sedmorazrednu pohađao književnik Borisav Stanković a profesori su mu bili Radoje Domanović i Jaša Prodanović. Nakon toga, ovo zdanje je pretvoreno u zgradu opštine. U zgradi nekadašnjeg Selamluka od 1960. nalazi se Narodni muzej kao Muzej narodnooslobodilčke borbe. Vremenom je prerastao u muzej kompleksnog tipa, koji pored istorijskog ima i odeljenje arheologije, dopunjeno numizmatičkom zbirkom, kao i odeljenje etnografije. U svojim zbirkama danas ima preko 15.000 predmeta. Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955, a 1994. završena je revitalizacija.
(Wikipedia)
