U subotu 25. decembra u Pozorištu Bora Stanković u Vranju biće premijerno izvedena predstava Okamenjeno more koju je, po motivima iz istoimene drame Velimira Lukića i Euripidovih Trojanki, režirao Stevan Bodroža.
Reč je o drugoj ovosezonskoj premijeri u vranjskom teatru.
Tim povodom članovi ekipe koja je radila na predstavi u petak su se obratili novinarima na konferenciji za medije podsetivši da je priprema počela u avgustu, ali da je premijera dva puta odlagana - najpre zbog pandemije koronavirusa, a potom i povrede člana ansambla na jednoj od proba.
Reditelj Stevan Bodroža rekao je da tekst Okamenjeno more nije dugo postavljan na scenu u srpskim pozorištima, te da je "dužnost" jednog ozbiljnog pozorišta kakvo je vranjsko bila "da skine prašinu s jednog takvog teksta, stavi ga pred savremenu publiku i dokaže publici da je se taj tekst tiče".
"Mislim da smo u tome uspeli, da smo napravili dinamičnu, potresnu predstavu koja je u velikoj meri tragedija žena žrtava rata.
Mislim da smo se na jedan intrigantan način bavili time kako oni koji su slabi i poniženi ipak mogu biti jaki, na koji način mogu da uspostave ravnotežu između pravde i nepravde u ovom kosmosu i na koji način njihov glas može da se čuje", kazao je Bodroža pred novinarima.
Vranjanka Aleksandra Jovanović, koja je uradila dramatizaciju ovog pozorišnog diptiha, rekla je da dramaturški predložak opisuje početak i posledice Trojanskog rata.
"U predstavi se nismo bavili samim ratom, onako kako se obično očekuje da se jedan rat 'raspakuje'.
To nije borba između dve jednake sile, između muškaraca i muškaraca, već se bavimo posledicama rata i razaranjem koje rat donosi svim nevinim civilnim učesnicima rata", rekla je Jovanović.
Direktor vranjskog teatra Nenad Jović potencirao je da mu je drago što će konačno, posle više prolongiranja, doći do premijere predstave u koju je pozorište "uložilo mnogo truda, energije i finansijskih sredstava".
"Očekujem da će ova predstava značajno unaprediti i oplemeniti naš pozorišni repertoar, ne samo u smislu da ćemo publici ponuditi nešto novo već i zbog toga što će nam predstava omogućiti da konkurišemo za brojne domaće pozoriše festivale", rekao je Jović.
Umetnički direktor vranjskog teatra Bojan Jovanović kazao je da je rad na predstavi, uprkos svemu, protekao u odličnoj atmosferi.
"Kao glumcu mi je bilo veliko zadovoljstvo da učestvujem u ovom projektu.
I bilo je vrlo inspirativno raditi sa Stevanom i svim klegama i mislim da smo zaista uspeli da napravimo dobru predstavu", rekao je Jovanović.
Uloge
Hekaba/Agamemnon - Žetica Dejanović
Kasandra/Ifigenija - Kristina Janjić Stojanović
Andromaha/Ahil - Milena Stošić
Helena/Klitemestra - Petra Dimitrijević k.g./Jelena Filipović
Trojanka 1/Menelaj - Radmila Đorđević
Trojanka 2/Kalhas - Jelena Filipović/Tamara Stošić
Trojanka 3/Vojnik i Glasnik - Anđela Vlajković
HeleniMenelaj - Bojan Jovanović
Agamemnon - Marko Petričević
Kalhas - Marko Nikolić
Vojnik - Dragan Živković
Milica Bajić Đurov uradila je scenografiju, kostime Milica Kolarić, dok je za scenski pokret bila zadužena Krenare Nevzati Keri.
Premijera je zakazana za subotu 25. decembar u 20 sati i biće odigrana na velikoj sceni vranjskog pozorišta, a prva repriza već u ponedeljak 27. decembra u 20 časova.
Veče pre premijere, u petak od 20.30, glumci će za novinare odigrati pretpremijeru.
Okamenjeno more
Kada je reč o tekstu Velimira Lukića (1936-1997), on je u drami Okamenjeno more (1962) savremene događaje prebacio u vreme Trojanskog rata, kada su stari Grci gotovo deset godina ratovali i razorili Troju zbog jedne senke. Kroz sveden i jezgrovit dijalog on priča priču o okrutnoj autoritarnoj vlasti i čoveku koji, hteo ne hteo, mora prema toj vlasti da se odredi. Suprostavljajući joj se čovek biva ponižen, slomljen, stavljen pred užasnu dilemu - ili da bude ubijen, ili da pristane na saradnju kako bi sačuvao barem malo spoljnog dostojanstva, odnosno spasao goli život. Reditelj Stevan Bodroža vranjskoj pozorišnoj publici poznat je po predstavi Lavina, koja je novembra prošle godine bila u takmičarskom programu 56. Festivala Joakim Vujić, održanog u Vranju (više o predstavi možete pročitati ako kliknete OVDE).
Reč reditelja
"Tema ovog projekta je nasilje nad ženama i sudbina žena u sukobima koje su pokrenuli muškarci. Želja nam je da kroz ovu predstavu bacimo svetlo na sve one zaboravljene istorijske događaje u kojima su bezbrojne, bezimene žene ostajale bez svojih porodica, bez ljudskih prava, bez kontrole nad sopstvenim životima i bez glasa kojim bi mogle da iskažu kako su se osećale. 'Bezsudbinstvo' žena, žena kao pion u muškim političkim igrama, žena kao plen, objektivizovan i obespravljen, sve su to motivi jedne skrivene istorije sveta. U svetlu dubokih društvenih promena koje potresaju čitav svet, pa i našu zemlju, davanje glasa onima kojima je glas tako dugo bio oduziman ima jednu duboko humanu poruku i svrhu. Žene u našoj predstavi, sem što bi predstavljale same sebe, simbolički bi utelovaljavale i sve druge ponižene, obespravljene, sve one čija navodna slabost omogućava zlikovcima i siledžijama da sprovode svoju dijaboličnu volju. Ali u trenutku u kom se osvaja pravo na sopstveni glas, na izgovaranje istine, na upiranje prsta u zlikovca osvaja se i snaga da se krug zla prekine. To su razlozi zašto je sudbina žena, žrtava rata, i sada bitna, zašto je univerzalno referentna i zašto tu temu vranjsko pozorište, kao teatar koji teži da bude aktuelan i da bude ogledalo društva, stavlja na svoj repertoar. One su Trojanke, ali su i stanovnice bilo kog razorenog grada. One ulaze u svojevrsni trans, otelovljujući grčke vojvode, koji su poveli pohod na Troju, otelovljujući događaje koji su doveli do tog pohoda - žrtvovanje Ifigenije, pre svega. One kao da traže odgovor na pitanje koje ih proganja - odakle je došla njihova nesreća, kako je počela, ali i kuda vodi i kada će se prekinuti strašni circulus vitiousus zla. Njihov nastup je ritual, kako prizivanja tako i odagnavanja duhova, njihov nastup je magijski pokušaj da se kroz evociranje prošlosti napravi prekid u tkanju užasne, zlokobne sadašnjosti. Scenska igra ovde je pre svega pokušaj da se bolu da materijalni oblik kako bi iznutra manje pekao i proganjao. Ovo je predstava koja kombinuje elemente riutalnog i psihološkog teatra, ona je svojevrsna scenska molitva za mrtve i pokušaj pomoći izgubljenim dušama, stradalim u delima zla i okrutnosti, da nađu svoj mir. Skidanje prašine sa dela neospornog dvadesetovekovnog klasika, kakav je Velimir Lukić, pisac koji je uvek postavljao fundamentalna pitanja o čovekovom postojanju i njegovom smislu, odnosno besmislu, predstavljalo je veliko zadovoljstvo za moju malenkost i za članove vranjskog glumačkog ansambla".
Stevan Bodroža
Osvrt dramaturškinje
"Okamenjeno more je isprva, priča o početku i posledicama velikog trojanskog rata o kome smo toliko slušali, čija povest i dalje živi, nimalo okrnjena, upravo zbog njene sušte neprolaznosti. Ipak, predstava raskrinkava uobičajno viđenje rata, kao borbu između dve ili više sila, borbu među muškarcima, među jednakima. Ona donosi brutalniji, ali zato iskreniji uvid u sve ono što rat uzima od ljudi i šta im ostavlja - "tugu, čemer, jad". Prikazujući ratne zločine kroz prizmu antičke tragedije predstava daje glas porobljenim ženama koje će 'odigrati' istinu, kako o trojanskom, tako o svim ratovima i konačno srušiti mit o lepoj Heleni koji poznajemo. Ovde nema neodgovorenih pitanja, zločinci su poznati, a posle njihovih dela ostaje samo nemi krik. Na kraju, Okamenjeno more nas primorava da gledamo ono što obično izbegavamo, drži čvrsto i ne pušta sve do kraja, gde nastupa stid, čak iako nismo sami držali koplje u rukama".
Aleksandra Jovanović
