Poslastica za ljubitelje teatra u Vranju, u sklopu 40. Borinih pozorišnih dana, za petak uveče pripremljena je u vidu predstave "Kaligula, koju je po tekstu Albera Kamija režirala Snežana Trišić sa ansamblom Narodnog pozorišta u Beogradu.
U "Reči rediteljke" o ovom komadu Trišićeva podseća da nam početak 21. veka svakodnevno "donosi saznanje i informacije da je svetski poredak u krizi i da je vrhunac naše civilizacije ustanovljen na neoliberalnom kapitalizmu zapravo zločin prema čovečanstvu".
Ona naglašava da su "dovedeni u pitanje i poljuljani mnogi postulati demokratije, socijalne pravde i ekonomije, dominantno je osećanje da svet nije u redu i da je sasvim iluzorno menjati ga, tako da je apsurd i danas fenomen koji najtačnije definiše agoniju i krizu pojedinca".
- Alber Kami u svojoj drami Kaligula pokreće najvažnija pitanja o položaju čoveka i smislu žiovota, o mogućnosti ponbune, društveno političkoj izgradnji i slomu društva, pojmu slobode, idolopoklonstvu, značaju i mogućnostima visoke umetnosti i kulture u konceptima i ograničenjima savremenog sveta.
Kamijev Kaligula, onako kako ga ja timačim, ispituje lične mogućnosti i granice društvenih konvencija, tražeći izlazak iz obesmišljenog sveta u kome su porušene i zloupotrbljene verske, moralne i političke vertikale.
On se poigrava poznatim šablonima autokratske vlasti, tiranije, sociopatskog apsolutizma, idolopoklonstva diktature i nemilosrdno, beskompromisno i autoironično izvršava vivisekciju celog društa, ispitujući položaj pojedinca, grupe i celokupnu strukturu sistema, politike i moći.
Kaligula ruši etičke norme, društveno političke obrasce i konvencije jer su trule i lažne.
Idejno i stilski ovo delo na veličanstven i složen način prelama poetičnu destrukciju ponora duše, magiju erosa, tragizam ljubavi, mračno farsičnu strukturu politike, idolopokloničku fascinaciju sa filozofijom apsurda.
Kami je stvorio posebnog i autentičnog antiheroja koji je anticipacija njegove filizofije apsurda.
Tumačenje Kaligule ne postoji bez Sizifa ili Mersoa.
PODELA ULOGA
Kaligula - Igor Đorđević
Cezonija - Sena Đorović
Helikon - Miloš Đorđević
Hereja - Bojan Žirović
Scipion - Nemanja Stamatović
Mereja - Petar Božović
Senekt - Dimitrije Ilić
Oktavije - Vladan Gajović
Lepid - Zoran Ćosić
Mucije - Bojan Krivokapić
Mucijeva žena - Sanja Marković
Politički prevrat u drami stvara neku vrstu lažnog zapleta u kome se skriva podzemni tok priče.
Kaligula svojim vladanjem podstiče pobunu, zaverenici pobunu odlažu čekajući pravi i siguran trenutak.
U tom paradoksu prelamaju se osnovne Kamijeve teme sloboda, revolt, smisao života, samoubistvo.
Vođa poput Kamijevog Kaligule danas ne postoji.
On može da preuzme lica i naličja mnogih vladara, kako bi ih koristio u svojim taktikama kao određene principe političke moći kojima se trenutno rukovodi i poigrava ali on sam je daleko izvan toga.
U potrazi za jednom mnogo dubljom istinom, tražeći odgovor o smislu i razlog za život, sve je bliži smrti.
Antijunak jedne civilizacije u nestajanju odigraće svoj poslednji ples.
Vidim ovu predstavu kao makabrički ogled o svetu koji se raspada i pojedincu koji mora da proba da se uspostavi - napisala je Snežana Trišić.
AdaptacijU teksta i dramaturgiju uradio je Milan Marković Matis, scenograf je Darko Nedeljković, kostimograf Marina Medenica, kompozitor Irena Popović Dragović.
Za scenski pokret bila je zadužena Isidora Stanišić, a za scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.
Početak "Kaligule" zakazan je za petak u 20 časova na velikoj sceni Pozorišta Bora Stanković u Vranju.
PROGRAM ZA SUBOTU
U subotu, poslednjeg dana festivala, vranjska pozorišna publika moći će da pogleda komad "Pasivno pušenje", Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina i izvođenju Zvezdara Teatra. Dan kasnije, u nedelju 25. oktobra, u postfestivalskom programu od 12 časova glumci vranjskog teatra izvešće predstavu za decu "Čarobnjak iz Oza".
