Osećamo potrebu da, na ovaj dan, obećamo našim sugrađanima i sugrađankama da ćemo u budućnosti nastojati da izgradimo pravednije društvo, u kojem će svaki pojedinac biti slobodan i jednak u uživanju svojih prava, navodi se u saopštenju Gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Vranje povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.
- Na današnji dan, 10. decembra 1948. godine Generalna skupština UN je, kao reakciju na stravične posledice Drugog svetskog rata, usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Univerzalnom deklaracijom je, prvi put u istoriji čovečanstva, priznato pravo svih ljudi na "život, slobodu i sigurnost, bez ikakvih razlika", priznata su prava koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva, svojstvena svim ljudima bez obzira na njihova lična svojstva.
Danas, na Međunarodni dan ljudskih prava, sa žaljenjem moramo konstatovati da, i nakon više od 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije, u svetu, a posebno u Srbiji nije dostignut nivo ostvarenja ljudskih prava koji ona proklamuje - saopštavaju iz SSP Vranje.
S obzirom na to da uživanje i zaštita ljudskih prava direktno zavise od spremnosti donosioca odluka da poštuju osnovne principe i načela, kako Univerzalne deklaracije, tako i Ustava, zakona i drugih međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, iz vranjskog odbora partije koju predvodi Dragan Đilas podsećaju da je "ponašanje i delovanje vlasti dovelo do toga da je danas stanje ljudskih prava u Srbiji, u najmanju ruku, zabrinjavajuće".
- U ovom trenutku, ne možemo da se najpre ne osvrnemo na, po nama, dva najproblematičnija prava koja se proklamuju još Univerzalnom deklaracijom, a koja građani i građanke Srbije, danas nemaju mogućnost da ostvare, i to nakon 72 godine od usvajanja pomenutog dokumenta.
Naime, član 21. Univerzalne deklaracije predviđa "da je volja naroda osnova državne vlasti – ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima…".
Složićemo se da u našoj državi ovo pravo ne samo da nije ostvareno, već je trenutno i neostvarivo.
S druge strane, Univerzalna deklaracija još davne 1948. godine predviđa svojim članom 19. da "svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice".
Danas, 2020. godine, Stejt Department navodi da su "nezavisni posmatrači tvrdili da je nastavljen trend pogoršanja medijskih sloboda", podsećajući da je Srbija u toku 2019-te prebačena u grupu zemalja sa delimično slobodnim medijima, iz grupe zemalja sa slobodnim medijima.
Šta nam ovo govori?
Na žalost, naša država svake godine smanjuje obim prava koje uživaju i ostvaruju naši građani i građanke, umesto da ulaže napore da se barem približi pravima proklamovanim dokumentom koji je usvojen pre više od sedam decenija.
Sa neznatnom digresijom na izveštaj Stejt Departmenta, smatramo da Srbija, ne samo da je svrstana u nižu grupu od već ostvarenih medijskih sloboda, već u nekoliko poslednjih godina živi u totalnom medijskom mraku.
Nekoliko nezavisnih medija koji danas postoje, ne samo da su izuzeti iz projektnih finansiranja, već su degradirani, ponižavani, zastrašivani, čak redovno nazivani "domaćim izdajnicima" i "stranim plaćenicima" od strane najviših struktura vlasti.
Nakon napred navedenog, postavlja se pitanje o iluzornosti komentarisanja nivoa ostvarenih prava u oblasti pravičnog i fer suđenja, prava na rad i prava iz radnog odnosa, prava na standard života koji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, prava iz domena socijalne zaštite, prava diskriminisanih kategorija, dečija prava, prava žrtava porodičnog nasilja - navodi se u saopštenju lokalnog SSP-a uz poruku "Može Vranje!"
