Gimnazija Bora Stanković u Vranju pre godinu dana dobila je zelenu zastavu sa znakom eko-škole, jer je ispunila kriterijume koje brigu za životnu sredinu postavljaju kao trajnu vrednost.
Profesorka biologije i eko-koordinator Gordana Nikolić kaže za Vranje News da su u školi vredno radili, te da i dalje rade na obeležavanju važnih ekoloških datuma, promovisanju ključnih ekoloških tema i održavanju stručnih predavanja, a sve s ciljem podizanja ekološke svesti učenika i građana.
- Kao eko-sekcija u okviru škole trudimo se da utičemo na podizanje svesti građana o značaju očuvanja životne sredine, jer je jedan od najvećih problema u gradu upravo njihova neinformisanost o značaju ekologije.
Mislim da građani nisu dovoljno edukovani u tom pogledu i to se mora popraviti – kaže Nikolićeva.
Potrebnu edukaciju, prema njenim rečima, ostvaruju kroz prezentacije, tribine, seminare, projekte.
- Građani nemaju dovoljno znanja, a ni motivacije.
Što se tiče selekcije otpada, to je nešto vrlo malo što svako od nas može da pruži, a što je za životnu sredinu i te kako značajno.
Taj postupak selekcije otpada je minimalan doprinos koju mi možemo da pružimo s ciljem zaštite životne sredine.
Svako od nas proizvodi smeće i činjenica je da smo mi odgovorni za njegovo smeštanje na deponiji.
Prema tome, možemo da se potrudimo da ne bacamo otpad svugde gde stignemo, posebno ne pored reka koje na taj način zagađujemo – ističe sagovornica Vranje News-a.
Ona dodaje da postoji podatak da jedna porodica godišnje proizvede čak dve tone otpada.
- To je zaista mnogo, i u mnogim razvijenim zemljama postoje kazne za koje mi ovde očigledno nismo još spremni.
Kad se spomenu kazne i selekcija otpada, za nas je to smešno, ali se u mnogim zemljama to pokazalo efikasnim i zato kod njih nema bacanja smeća.
S druge strane, to je porodično ili kućno vaspitanje.
Mi kao pojedinci moramo da počnemo da selektujemo otpad, a kasnije da se to proširi ka ustanovama – kaže Nikolićeva.
Što se tiče selekcije otpada, njihova ideja je da se naprave kante za smeće, i to posebno za plastiku, staklo, metal.
- Nismo dovoljno informisani o tome da otpad može i te kako da da pozitivne rezultate, ne samo na životnu sredinu već i na biodiverzitet, na opstanak biljnih i životinjskih vrsta.
Iz otpada možemo da proizvedemo pozitivne stvari i to je upravo proces reciklaže o kome mislim da građani nisu dovoljno edukovani.
Potrudićemo se da ove školske godine realizujemo različite akcije i u centru grada.
U okviru škole imamo oformljenu grupu mladih eko-reportera, pa ćemo zajedno sa njima da realizujemo akciju sakupljanja plastike, plastičnih i staklenih flaša, kartona i to dalje proslediti ka reciklažnim centrima – napominje Nikolićeva.
U proteklom periodu, vranjska gimnazija je, kako kaže, sprovela niz ekoloških akcija.
- Naše aktivnosti su se odnosile na održavanje prezentacija, tribina i kvizova koje smo organizovali, a sve s ciljem podizanja ekološke svesti, kako učenika, tako i građana.
Radili smo na realizaciji niza projekata, osvojili vredne nagrade.
Učestvovali smo u važnim ekološkim projektima, kao što su „Mladi Eko-reporteri“, gde je ostvarena međunarodna saradnja sa Litvanijom i „Eko-paket-tetrapak“.
Radili smo na sakupljanju limenki, čepova, materijala koji može da se reciklira – navodi Nikolićeva.
Zajedno sa učenicima organizovana je akcija čišćenja školskog dvorišta i sadnja cveća ispred i u školi.
- To nastavljamo da radimo i ove školske godine, a imamo u planu i sređivanje letnjikovca kako bi učenici prve godine mogli da održe tamo svoje vežbe.
Nastavićemo sa organizovanjem Eko-kviza koji se prošle godine drugi put održao u Vranju.
Cilj nam je da to proširimo na okružni nivo i dođemo do republičkog.
Reč je o efikasnom načinu edukacije i u isto vreme lepom druženju za mlade.
Imamo spremljenu dečju predstavu sa ekološkim motivima, kojom želimo da edukujemo učenike osnovnih škola – dodaje Nikolićeva za Vranje News.
Sa statusom Međunarodne eko-škole i zelenom zastavom, sada je cilj, kako naglašava, „sticanje plave zastave“.
- To je korak više i za plavu zastavu je potrebna velika borba, odricanje i realizacija projekata.
Ostvarili smo do sada međunarodnu saradnju sa Litvanijom i Crnom Gorom, videćemo sa kojom školom ćemo sarađivati ubuduće.
Trudimo se da sami dođemo do finansija za sve što smo uradili, a mnogo toga smo sami napravili i obezbedili.
Uspeh koji bismo postigli rešavanjem ekoloških problema ne bi značio samo za školu, već za sve nas koji živimo u ovom gradu.
Vranje bi moglo da postane energetski efikasan grad, sve zavisi od nas – zaključuje Nikolićeva za naš portal.
Tekstovi u sklopu projekta „Internet eko magazin“ sufinansirani su sredstvima iz budžeta Grada Vranja. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove lokalne samouprave Vranja.
