Povodom godišnjice Muzeja: U potrazi za izgubljenim Vranjem

Otvaranje stalne etnološke postavke Narodnog muzeja, pod nazivom Vranjska gradska kuća s kraja 19. i početka 20. veka, u obnovljenoj zgradi Selamluka, jednoj od dve zgrade Pašinih konaka, bez ikakve sumnje je jedan od najvažnijih kulturnih događaja u novijoj istoriji grada Vranja.

Formiranjem ove postavke korist će biti višestruka - kako za sve brojnije turiste, i građane Vranja, tako i strateški gledano za očuvanje bogate kulturne baštine jugoistoka Srbije.

Važnost ove postavke postaje još veća ako u obzir uzmemo sve izraženiju kulturnu politiku gradskih vlasti, prema kojoj se Vranje oblikuje i reklamira kao grad sa bogatom kulturnom tradicijom.

Sve ove važne objektivne činjenice još se više i snažnije potvrđuju na nivou ličnih utisaka i doživljaja.

Stalna etnološka postavka je smeštena u prizemlju i na spratu Selamluka, u prostorijama u koje se ulazi iz centralnih holova.

U skladu sa opštim kulturnim karakteristikama gradskog života u Vranju s kraja 19. i početka 20. veka, postavka predstavlja uspešan balans tradicionalnog i modernog, otomanskog i evropskog, starog i novog.

U pomentim posebnim prostorijama izložene su dve trpezarije, dve spavaće sobe, salon, kuhinja i devojačka soba.

Vrlo uspešna arhitektonska obnova unutrašnjasti same zgrade, uz činjenicu da posetilac u posebne prostorije ulazi iz vrlo širokog centralnog hola, čini sâm tok razgledanja vrlo prijatnim i dinamički uzbudljivim.

Postavka svake posebne sobe ubedljivo dočarava izgled, opremanje i uređenje ondašnje kuće i organizaciju svakodnevnog prostora za život.

Posebno važan detalj pradstavljaju mnogobrojni predmeti iz pokućstva zanatske proizvodnje.

Prostorija u kojoj su izloženi različiti tipovi gradske i seoske nošnje, i nakita iz sredine 19. do 30-ih i 40-ih godina 20. veka, verovatno će najviše privlačiti buduće posetioce.

Svojim čudesnim koloritom, bogatim vezovima i mnogobrojnim odevnim detaljima, narodne nošnje iz Vranja i okoline odišu čudesnom lepotom i neupitnom umetničkom i estetskom vrednošću.

Međutim, i vizuelna postavka ostalih prostorija, nezavisno od njihove namene, realizovana je na vrlo visokom nivou.

Salon odiše otmenim gradskim srednje-evropskim duhom, spavaće sobe asociraju na mir i relaksaciju, dok nam postavka kuhinje pomalo izneanuđujuće otkriva vrlo praktičan duh naših predaka.

Odličan odabir veštačkog svetla, uz vrlo sretnu igru prirodnog svetla u nekim prostorijama, dodatno čini da nam ukupni vizuelni utisak o čitavoj postavci bude nezaboravan.

U proteklih godinu dana, koliko je proteklo od otvaranja stalne etnološke postavke, nekoliko puta sam namerno ispitivao ljude kako bi mi pričali o tome šta su videli, tražeći od njih da mi prenesu svoje utiske.

Gotovo svi su isticali jak vizuelni utisak, i potrebu da sve to fotografski zabeleže.

Nimalo manje važan je kulturološki i spoznajni uvid koji posetilac ove izložbe nosi sa sobom.

Stalna etnološka postavka u Selamluku nam na vrlo ubedljiv način pomaže da rekonstrušemo čitavo jedno vreme, život ljudi u njemu, i pre svega njihove urbane i stambene navike i vrednosti.

Na više nego jasan način sâma postavka uverljivo reflektuje ono što je zapravo pečat samog Vranja – sudar hedonističke otomanske kulture i sve više prodirućeg pragmatičnog evropskog duha, istoka i zapada, tradicionalnog i modernog.

Upravo iz tog nimalo „nežnog“ sudara nastao je vrlo specifičan kulturni produkt koji se na nivou čitave kulturne istorije Srbije nedvosmisleno definiše kao – Vranje.

Tokom 20. veka taj se produkt ubedljivo očitovao u muzici, literaturi, ali pre svega u jednom osobenom odnosu prema životu, ljubavi i prolaznosti.

Upravo u tome vidim najveći značaj stalne etnološke postavke u Narodnom muzeju u Vranju.

Ona vam na vrlo ubedljiv način, za vrlo kratko vreme, gotovo kao nekakav kratki film, jasno pokazuje šta je to u kulturološkom smislu Vranje, i šta je njegova suština.

(Autor je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, bivši koordinator za NKN).