O planovima za sanaciju Aleksandrovačkog jezere, akumulacije koja se godinama ne koristi zbog zagađenja vode, za produkciju Kontekst govorili su gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković i glavna gradska urbanistkinja Vranja Jelena Marković.
Reč je o detaljima o kojima građani ne znaju ili vrlo malo znaju, a koji su u interesu javnosti.
Podsećanja radi, Aleksandrovačko jezero ima problem sa eko sistemom od navodne aljkave sanacije jezera tokom 2010/11. godine (u vreme vlasti čiju su okosnicu činili socijalisti i demokrate).
Tada je isušeno jezersko dno radi čišćenja od već čuvenih modrozelenih algi koje, navodno, pod određenim klimatskim uslovima ispuštaju toksične materije u vodu.
Krajem 2012. u poslednjem u nizu pomoru jezerske ribe uništen je gotovo kompletan riblji fond.
Stručne službe Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Vranju ubrzo su ustanovile da je voda zaražena opasnom bakterijom ešerihija koli, koja naseljava creva čoveka i životinja, može izazvati opasne infekcije gastro i urogenitalnog trakta, sepsu, meningitis, zapaljenje pluća i sl.
Zaključkom Skupštine grada Vranja 2017. godine odlučeno je da se formira radna grupa i definiše rok u kome bi se sagledala situacija, te odredili zadaci koji se imaju preduzeti.
Obelodanjeno je da će resanacija jezera koštati oko milion evra.
Iz gradskih struktura govoreno je da sama lokalna samouprava nema dovoljno novca za takav poduhvat i da će grad pokušati da pronađe strane investitore.
Veštačka akumulacija
Aleksandrovačko jezero formirano je 1964. godine kao veštačka akumulacija. Prvobitna namena mu je bila navodnjavanje voćnjaka i povrćnjaka u okolnim selima. Pripadalo je u početku kombinatu Poljoprodukt, koji je u međuvremenu propao, pa je brigu o jezeru preuzela opština Vranje. Jezero je izgubilo svoju prvobitnu namenu i postalo izletište, koje je vremenom postalo mesto rekreacije i ribolova. Međutim, godinama već zatvoreno je za kupanje, ribolov, navodanjavanje i napajanje stoke.
