Otac i majka su mi bili bibliotekari i moja majka je iz biblioteke otišla na porođaj, tako da mogu da kažem da sam ja valjda tu bibliotečku prašinu primao kroz krv još pre rođenja, rekao je u Vranju na otvaranju osme Književne kolonije Vladimir Pištalo, jedan od najpopularnijih savremenih pisaca i direktor Narodne biblioteke Srbije.
„Knjige i priče će, kao bubašvabe, naći način da prežive, uprkos elektronskim medijima i društvenim mrežama.
Verujem da je svaki medijum dobar nosilac priče, ali preimućstvo dajem knjigama.
Čitanje nema veze ni sa citiranjem, ni sa pretencioznošću, ni sa profitom.
Mladi ljudi često osećaju da niko nije sa njihove planete.
Mladima su potrebne ideje, uz pomoć kojih će promeniti svoju situaciju.
Te ideje im neće doći iz video igara, njih će naći u knjigama“, rekao je Pištalo.
Pištalov roman Tesla, portret među maskama, u Srbiji je ostvario nezabeležen uspeh – nakon NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju.
Nenad Šaponja, srpski pesnik, esejista, književni kritičar i putopisac, te glavni urednik izdavačke kuće Agora i direktor Kulturnog centra Miloš Crnjanski u Novom Sadu, ovog puta u ulozi moderatora razgovora sa gostom prve večeri Književne kolonije, konstatovao je da je Pištalo „svetski pisac i jedan od čelnih ljudi naše kulture“.
"Roman Tesla, portret među maskama, od našeg gostovanja u vranjskoj biblioteci 2009. godine, nećete verovati, preveden je na dvadeset jezika, objavljen je u svim delovima bivše Jugoslavije, okolnim zemljama, u Italiji, Grčkoj, Turskoj, Mađarskoj, Albaniji, ali i u SAD gde se od svih književnosti u svetu prevede samo tri odsto knjiga.
Pre par meseci izašla je i u Pekingu na kineskom, kao i u Indiji", kazao je Šaponja.
Dimitrijević: Podsticanje ljubavi prema jeziku i književnosti
Gordana Dimitrijević, direktorka Narodnog univerziteta u Vranju koji godinama uspešno organizuje ovu koloniju, potencirala je na otvaranju osme Književne kolonije da ova javna ustanova, u okviru svojih programa, "nastoji da neguje sve vidove umetnosti".
"Podstičemo ljubav prema jezičkoj kulturi i srpskom jeziku, a zahvaljujući manifestacijama poput ove želimo da utičemo na bolje govorno i pisano izražavanje mladih. Književna kolonija je nastala zahvaljujući ideji da stvaralaštvo naših najznačajnijih savremenih pisaca predstavimo kako publici na književnim večerima, tako i učenicima osnovnih i srednjih škola, u okviru kreativnih radionica. Ta ideja je zaživela i evo već osam godina, krajem novembra i početkom decembra, naš grad postaje prestonica književnosti", rekla je Dimitrijević.
Govoreći o Pištalovom romanu Sunce novog dana, Šaponja je kazao da je reč o epistolarnom romanu toka književne svesti.
"Putopis iz sveta Andrićevog književnog dela, kombinovan je sa izveštajem iz našeg sveta koji prati sunce ovog našeg dana.
Nalazeći se usred propagandne kiklopizacije današnjice, Pištalo podiže svoju tačku posmatranja i otvara nam analitičke i poetičke prozore, kako prema jednoj književnoj svesti i njenom istorijskom kontekstu, tako i prema projekciji te svesti u ovom vremenu.
Tomas Man je na taj način komunicirao sa Geteom, kao što je Pištalo u ovom romanu sa Andrićem", rekao je Šaponja.
On je Pištalu postavio pitanje - koji je njegov ideal književnog dela?
Pištalo je kazao da je, na početku pisanja romana Sunce novog dana, odustao od pisanja u trećem licu, jer bit to ličilo na profesorske eseje, pa je u drugoj godini pisanja odlučio da to prebaci u „direktno obraćanje“ Ivi Andriću.
Savić: Podrška koloniji i Narodnom univerzitetu
Gradska većnica za kulturu Izabela Savić potencirala je činjenicu da Narodni univerzitet, u godini održavanja ove kolonije, obeležava 55 godina izdavačke delatnosti, što je, prema savićevoj, "još jedna potvrda da se ova ustanova ozbiljno bavi promocijom i negovanjem pisane reči".
"Čestitam vam ovaj vredan jubilej i želim da sa još većim žarom i bogatijom produkcijom nastavite u godinama koje dolaze, tim pre što ste organizovanjem Književne kolonije u Vranju privukli pažnju srpske književne scene i pokazali da grad Bore Stankovića i te kako ima potencijala na tom planu. Da ima odnegovanu književnu publiku, ljude koji vole da čitaju, ali i one koji se bave pisanjem. Zbog toga će gradsko rukovodstvo nastaviti da pruža bezrezervnu podršku Narodnom univerzitetu u ostvarivanju programskih ciljeva i zadataka“, rekla je Savić, proglašavajući Književnu koloniju 2022‘ otvorenom.
Književna kolonija nastaviće se u sredu 30. novembra, gostovanjem Jasminke Petrović, književnice za decu.
Napisala je više od trideset knjiga za decu i mlade (Škola, Ovo je najstrašniji dan u mom životu, Od čitanja se raste, Porodica, Bonton, Da li ste vi žaba? itd).
Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika.
U Galeriji Narodnog univerziteta književnica će se u jutarnjim časovima družiti sa decom od I do V razreda u okviru kreativne radionice, a književno veče je od 19 sati u Svečanoj sali gimnazije.
Moderator razgovora oba dana biće Marjan Živković.
Profil
Vladimir Pištalo rođen je 1960. u Sarajevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a zvanje mastera stekao na Univerzitetu u Nju Hempširu, na odseku za američku istoriju, gde je i doktorirao (sa tezom Srbi u dijaspori). Prvo delo Slikovnica objavio je 1981. godine. Slede knjige Noći (1986), Manifesti (1986), Korto Malteze (1987), Kraj veka (1990), Vitraž u sećanju (1994), Priče iz celog sveta (1997), Aleksandrida (1999), Milenijum u Beogradu (2000), Tesla, portret među maskama (2008), Venecija (2011), Sunce ovog dana (2017), Značenje džokera (2020). Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su Meša Selimović za zbirku eseja Značenje džokera, Grigorije Božović za roman Sunce ovog dana, Kočićevo pero za roman Venecija, nagrade za najprodavanije knjige u Srbiji za romane Venecija i Tesla, portret među maskama. Za ovaj poslednji roman u januaru 2009. dobio je Ninovu nagradu. Početkom 2010. usledila je i Nagrada bibilioteke Srbije za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije tokom 2009. godine. Predavao je na Koledžu Beker, Lester i Vuster, Masačusets, na Univerzitetu u Beogradu i na Univerzitetu u Nju Hempširu. Od 2019. godine predsednik je Kulturnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, a od 2017. urednik je Projekta književnih prikaza, Srpske studije, dok je od 2010. koordinator grupe za program Dijalog civilizacija: društveni konflikt na Balkanu Univerziteta Nortistern. Bio je rukovodilac projekta Održivost i kultura na Institutu za održivost Univerziteta u Nju Hempširu, urednik časopisa Književna reč i Delo, pisao je scenarija za TV Beograd i bio je viši urednik u nedeljniku Železničke novine. Radio je na Beker koledžu u Vusteru, Masačusets, gde je predavao američku i svetsku istoriju. Početkom februara 2021. Vlada Srbije imenovala ga je za v.d. upravnika Narodne biblioteka Srbije.
