Cilj Međunarodne naučne konferencije "700 godina od upokojenja Svetog Kralja", koji će biti održan u Vranju u septembru, biće u tome da se doba vladavine kralja Stefana Uroša II Milutina i njegova vladarska ličnost, kao i epoha koju je obeležila njegova vladavina, u godini jubileja istraže sa različitih aspekata, a rezultati predstave srpskoj naučnoj i široj javnosti, rečeno je na sastanku Programskog odbora ovog skupa u Patrijaršiji u Beogradu.
Skupom u Vranju obeležiće se veliki i značajan jubilej Svetog kralja Stefana Milutina u Eparhiji vranjskoj.
U vezi s tim Programski odbor doneo je više odluka koje će biti usmerene na pripremu i organizacuju naučnog skupa kome je određen i precizan termin održavanja (23. do 25. septembra), uz prateće događaje poput izložbi, promocija i letnje škole posvećene Svetom Kralju.
Na sastanku u Beogradu dogovoren je niz drugih aktivnosti kojima će se u Eparhiji vranjskoj proslaviti jubilej 950 godina manastira Prepodobonog Prohora Pčinjskog i njegovog svetiteljskog kulta u srpskom narodu.
To su pre svega Centralna proslava jubileja koja će biti održana 13. juna, svečana akademija itd.
Razgovaralo se i o promocijama dosad štampanih izdanja relevantnih naučnih studija posvećenih manastiru Svetog Prohora Pčinjskog i zbornika radova sa Međunarodnog naučnog skupa "Prepodobni Prohor Pčinjski - 950 godina u srpskom narodu" koji je uspešno organizovan i održan prošle godine, uz učešće velikog broja naučnika iz Srbije i regiona.
Sastanku su u Beogradu, kojem je predsedavao episkop vranjski Pahomije, prisustvovali su i prof. dr Vlada Stanković, potpredsednik Saveta, arhimandrit mr Metodije Marković, iguman manastira Prepodobnog Prohora Pčinjskog, prof. dr Jelena Erdeljan, dr Radovan Pilipović i prof. dr Dragoljub Marjanović, sekretar odbora.
Određeno je da se naredni sastanak odbora održi 24. aprila.
SVETI KRALJ
Krajem XII veka, u vreme velikog župana srpskog Stefana Nemanje, manastir je bio u sastavu Srbije. U istorijskim izvorima, međutim, ne pominje se sve do dolaska na vlast srpskog kralja Milutina (1282-1321). Osvajanjima započetim već u proleće 1282. godine, kako navodi njegov biograf arhiepiskop Danilo II, Kralj Milutin "uze u početku dolaska (na presto) oba Pologa sa njihovim Gradovima, i sa oblašću i Grad slavni Skoplje, potom Ovče Polje, Zletovo i Pijanec". Mada se to izričito ne pominje, verovatno je i Vranjska oblast bila srpska, a manastir je već od 1282. godine u sastavu Milutinove Srbije. Za Srpsku Crkvu vreme vladavine kralja Milutina je period izuzetnog prosperiteta, jer kako navodi arhiepiskop Danilo II, odmah po dolasku na vlast kralj poče zidati mnoštvo svetih crkava, a "mnoge stare obnovi i ukrepi". Podigao je ili obnovio 40 crkava i manastira, zahvaljujući bogatim prihodima Kraljevine od rudarstva i trgovine. Mada izvori toga doba ne govore o Manastiru Svetog Prohora Pčinjskog, u Karlovačkom Rodoslovu iz 1503. godine, stoji da kralj Milutin, pored ostalih zadužbina "sagradi i crkvu Pšinskomu Prohoru".
