Kostić: Grad uvećao imovinu za 6 milijardi dinara

Od 2,3 milijarde dinara u bilansima 2016. godine, na kraju 2018. godine u bilansima grada Vranja imamo 8,3 milijarde dinara po osnovu toga koliko je popisano imovine u gradskom vlasništvu.

Na početku ove godine, nakon sprovedenog popisa i uknjiženja, unošenja vrednosti zgrada koje su u vlasništvu lokalne samouprave, za šest milijardi dinara smo registrovali i povećali vrednost imovine u našoj svojini u odnosu na 2016. godinu - kazao je za Betu gradski većnik Vranja za budžet i finansije Bojan Kostić.

Grad Vranje je jedna od 24 lokalne samouprave koje su kroz program EU Progres pre četiri godine dobile softver za tehničku podršku za registraciju svoje imovine, kao i obuku za zaposlene koji su trebali da program popisa imovine sprovedu.

Mimo svih očekivanja, u 2019. godinu grad Vranje je ušao sa četiri puta većom imovinom nego što je to bilo 2016. godine, uz pomoć popisa svoje imovine koja do sada nije bila uknjižena.

I to nije sve, jer proces popisa do sada neuknjižene gradske imovine još traje.

Iz godine u godinu se registar upisane imovine uvećava kako se postepeno prikuplja dokumentacija i unosi u bazu podataka.

Kostić kaže da je od početka sprovođenja ovog projekta grad Vranje upisao imovinu u svom vlasništvu u vrednosti od oko šest milijardi dinara.

Očekuje se da se ta vrednost u narednom periodu poveća budući da proces popisa gradske imovine još nije završen a procenjuje se i da proces popisa gradske imovine neće trajati manje od deset godina.

Kostić navodi da su u proteklom periodu kao imovina grada popisani i objekti škola, javnih ustanova i preduzeća, kao i da je proces popisa gradske imovine u ovoj godini došao do popisa podzemnih instalacija.

- Kada se pogleda vrednost objekata koji su upisani kao svojina grada može da se kaže da je to ogroman napredak.

Očekujemo da će ta registrovana vrednost imovine grada još da se podigne, čak možda i da se duplira, samim tim imaćemo mnogo veće šanse da dobijemo kredite i privučemo investitore, da sa međunarodnim kreditima radimo investicije kada sve ono što je vlasništvo grada Vranja bude i uknjiženo kao 100 posto vlasništvo grada Vranja - rekao je Kostić.

On je naveo da je grad Vranje započeo popis svoje neevidentirane imovine i zbog napomena državnih revizora koji su utvrdili da postoji neevidentirana i neuknjižena imovina u bilansima stanja grada Vranja, odnosno godišnjem finansijskom izveštaju završnog računa koji sadrži prikaz stanja imovine i obaveza grada na dan 31. decembar te kalendarske godine.

- Idemo ka tome da završimo proces popisa imovine kada će naši bilansi stanja biti i relevantni za donošenje odluka.

Unazad dve, tri godine, svake godine unapređujemo proces popisa imovine, a u registar imovine grada upisuju se svake godine nove garaže, stanovi i parcele koje nisu bile upisane zbog nedostatka dokumentacije - kazao je Kostić.

Prema njegovim rečima grad Vranje ima objekte za koje zna da su u njegovoj svojini ali nisu do sada bili upisani u registar imovine zbog nedostatka dokumentacije, odnosno postojala je evidencija ali nije bilo upisano da je svojina grada Vranja već se i dalje vodilo da je vlasnik Republika Srbija, iako je u skladu sa Zakonom o javnoj svojini ta imovina prešla u vlasništvo lokalne samouprave.

- Upravo zbog nepostojanja centralnog registra imovine, lokalna samouprava je imala velike troškove za eksproprijaciju zemljišta i objekata zbog tužbi u slučajevima od pre 10 - 15 godina, kada je nešto izgrađeno na zemljištu a nisu bili isplaćeni vlasnici tog zemljista.

Bilo je slučajeva i bespravnog korišćenja gradske imovine, bespravno useljenih stanova ili lokala, gde korisnici koji su se uselili nisu plaćali kiriju zato što grad nije imao potrebnu dokumentaciju o vlasništvu nad tim objektima.

U suštini nije bilo nekih iznenađenja, da nismo znali da smo vlasnici neke imovine.

Više je bilo iznenađenja da u postupku restitucije dođu privatna lica i da kažu "mi smo vlasnici" - rekao je Kostić.

U jednom od takvih primera grad je tužila žena koja je delimičan vlasnik zemljišta na kome je izgrađena srednja Medicinska škola u Vranju, a ispostavilo se da je zemljište na kome je škola građena bilo nacionalizovano eksproprijacijom pre 53 godina, pri čemu grad nije imao nikakav podatak o toj imovini.

Ta tužba je gradski budžet koštala 30 miliona dinara.

- Takve stvari su se dešavale jednostavno zbog toga što nismo imali ispravan registar imovine.

Dešavalo se da odredimo neku lokaciju za investititora i za gradnju, a da prethodno ne možemo da proverimo čija je ta lokacija ili čije je to zemljište, pri čemu je uvek postojao rizik da neko posle ko zna koliko godina može da se pojavi i da kaže "e tu gde ste izgradili školu, tu je bila moja bašta" - kazao je Kostić.

Prema zakonu, lokalna samouprava je vlasnik i vodovodne i kanalizacione mreže, odnosno sve podzemne infrastrukture osim energetskih kablova i telekomunikacija, a vlasnik je i putne infrastrukture koja se odnosi na gradske ulice i seoske puteve koji su u gradskoj nadležnosti.

- Ono što je nama problem jeste angažovanje licenciranih procenitelja imovine jer je njih malo na teritoriji Republike Srbije.

Vrednost podzemnih kablova, podzemne vodovodne mreže, puteva, ulica i zgrada, ne možemo mi da procenjujemo na osnovu računovodstvene vrednosti.

Za to je potreban licencirani procenitelj da kaže koliko to košta, i da se na osnovu njegove procene unese vrednost imovine.

To su hiljade i hiljade jedinica imovine - navodi Kostić.

On je naveo da popis gradske imovine mora da se završi kako bi gradski bilansi stanja bili ispravi, na taj način će biti podignut i kreditni rejting lokalne samouprave a rukovodstvo grada će imati jasnu informaciju čime sve raspolaže.

Kostić kaže da gradu nakon završenog popisa imovine predstoji i izrada strategije upravljanja imovinom u kojoj će grad Vranje odrediti kategoriju imovine od koje se mogu ubirati prihodi, i imovinu koja ne treba lokalnoj samoupravi i koja treba da se otuđi.