Karanović na Svetosavskoj nedelji: Poezija može sve FOTO/VIDEO

Pesnik i prozaista Zvonko Karanović, koji je prve poetske korake i dobar deo spisateljske karijere napravio u Nišu, gde je živeo 45 godina a onda se preselio u Beograd, bio je gost pete večeri ovogodišnje Svetosavske nedelje u Vranju.

U Beogradu je objavio tri romana (sva tri su bila vrlo blizu dobijanja Ninove nagrade), a onda se vratio poeziji na jedan drugačiji, eksperimentalan način.

Radi sa mladim pesničkim naraštajima, podučava ih, želeći da im pruži ono što on nije imao kao mlad pesnik - šansu da ne gubeći mnogo vremena ostvare svoj talenat.

Priliku da u neposrednom susretu sa piscem saznaju šta sve to zanimljivo radi imali su Vranjanaci zahvaljujući organizatoru večeri - Biblioteci Bora Stanković u Vranju.

Karanović vodi izdavačku kuću PPM Enklava koja, uglavnom, šansu pruža mlađim pesnicima.

"Mladi su još uvek strastveni u pristupu književnosti, iskreni, željni igre, nezagađeni korupcijom koja je odavno prisutna na našoj sceni.

Na početku tog puta potrebna im je podrška i ohrabrenje, pogotovo ako se njihova poetika razlikuje od dominantnih poetičkih matrica.

Te pesnike često pratimo od samih njihovih početaka, selektiramo ih i radimo na njihovim rukopisima do zadovoljavajućeg kvaliteta kad mogu da postanu knjige.

Kriterijumi su autentičnost i hrabrost u pokušaju da se izraze na svoj način", rekao je Karanović u Vranju.

Nakon što je objavio četiri knjige pesama, rekao je o Karanoviću ove večeri književni kritičar i moderator Vladimir Arsenić, "shvatio je da zna sve o poeziji i o književnosti" i otvorio PPM Enklavu.

Ta izdavačka kuća objavljuje uglavnom prve ili druge knjige mladih pesnika (jedna od njih je sada već poznata Radmila Petrović, koja je svoju bestseler zbirku prodala u 7.000 primeraka, što je zapanjujući podatak kada je reč o poeziji).

A sve je na književnom planu za Karanovića krenulo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina u Nišu.

On je po zanimanju mašinski inženjer, mogao je u to vreme da bude neki direktor u Mašinskoj industriji u Nišu, ali se opredelio za poeziju.

Takođe, dugo de bavio muzikom, bio jedna od glavnih figura na muzičkoj ženi Niša.

Svirao je, bio producent, pratio bendove, bio neka vrsta tour menadžera, držao muzičku prodavnicu u više navrata i krajnje su zanimljive njegove veze sa rokenrolom i poezijom.

Počeo je da se bavi poezijom još u vreme bivše Jugoslavije, a prvu knjigu Srebrni surfer objavio 1991. godine.

Te godine počeo je rat na prostoru bivše države, tragičan po većinu stanovnika skoro republika, i došlo je do prekida jedne tradicije koja je tek počela da se formira.

Osamdesetih, u vremenu post punk-a i Novog talasa, njegovi poetski mentori bavili su se neoavangardnom poezijom (poput Voje Despotova i Vujice Rešin Tucića).

Arsenića je u razgovoru s Karanovićem zanimala sprega između te neo-avangarde i Novog talasa, odnosno susret dve energije od kojih je jedna došla iz visokoumetničke sfere (preko vizuelne umetnosti avangrada se uselila u muziku, potom u književnost), dok je "New wave" došao sa ulice.

Karanović je uzvratio da je u to vreme za njega centralna stvar bila - muzika.

"Bio sam fanatičan ljubitelj muzike, a samim tim sam preko muzike dolazio i do neke književnosti", rekao je Karanović.

Karanović je govoreći o svom drugom romanu Četiri zida i grad rekao da knjiga govori o hipertalentovanom strip crtaču koji je pobegao iz Niša da bi sa drugarom otišao u Holandiju da "na divlje", upiše čuvenu akademiju u Holandiji.

Karanović je rekao da ga je "frustracija iz prošlosti" naterala da krene da podučava mlade pesničke talente.

Frustracija potiče iz mladosti, iz vremena kada mladim pesnicima nije pružena adekvatna podrška onih koji vode zajednicu, pa je ostala neostvarena većina mladih pesnika njegove generacije koja je sredinom osamdesetih godina u Nišu bila veoma talentovana.

Zvonko, Milena i Deca

Karanović je govorio i o Mileni Marković, najnovijoj dobitnici Ninove nagrade, čiji je roman Deca ovenčan ovim priznanjem upravo on uredio.

"Imajući u vidu da sam imao tu čast da ga uredim kao gostujući urednik u izdavačkoj kući Lom, navijao sam da upravo taj roman bude nagrađen. Milena i ja smo stari prijatelji, dugo se poznajemo i dugo smo zajedno na sceni kao pesnici. Njen roman Deca je veoma nekonvencionalan, surovo, brutalno iskren, što je možda i presudilo kod žirija, i u Mileninom je maniru. Kod nje ne postoji nikakva kalkulacija, ono što pročitate je stvarno. Mnogi pasaži iz te knjige su otrgnuti od njenog života, a ona je imala zaista turbulentan i težak život i herojski je to iznela. Njena knjiga nije nastala odjedanput, rađena je tri godine. Ona ju je nazvala poemom. Pričala je u knjizi priču o svojim demonima, o tome da je jednostavno morala da ih baci na papir, da ih se oslobodi i da ceo svoj život i biografiju stavi među korice i zaokruži jednu životnu priču", rekao je Karanović o dobitnici Ninove nagrade.

Odgovarajući na pitanja iz publike pri kraju književne večeri, vezana za aktuelnu književnu scenu Niša i južnije do Vranja, Karanović je rekao da se svi dijalekti sa juga moraju sistematizovati.

To je, po njegovom mišljenju, vrlo važno za književnost i njenu istoriju.

"Zašto bi se u Beogradu ili Novom Sadu rađali talentovaniji pesnici nego što je to slučaj u Vranju.

Smatram da nije do toga, ali je organizacija u prestonici mnogo bolja", rekao je.

Profil

Zvonko Karanović rođen je 1959. u Nišu, a živi i radi u Beogradu. Svoje pisanje bazira na iskustvima beat književnosti, filma i pop kulture. Kako sam kaže petnaestak godina držao je muzičku radnju i "nije se obogatio". Dugo godina bio kultni andergraund pesnik urbanih generacija. Sebe smatra piscem sa margine, iako se sticajem društveno-istorijskih okolnosti obreo u mejnstrimu. U svojim knjigama ne opisuje spoljašnju lepotu sveta već njegovu unutrašnju tamu. Do sada je objavio sedam zbirki pesama. To su Blitzkrieg (1990), Srebrni Surfer (1991), Mama melanholija (1996), Extravaganza (1997), Tamna magistrala (2001), Neonski psi (2001), Svlačenje (2004) i romane Više od nule (2004), Četiri zida i grad (2006). Dobijao je nagrade Laza Kostić za zbirku pesama Mesečari na izletu (2013), Biljana Jovanović za zbirku pesama Kavezi (2014), Kočićevo pero i Kočićevu knjigu za zbirku pesama Najbolje godine naših života (2014), Dušan Vasiljev za zbirku pesama Zlatno doba (2016) i nagradu Ramonda Serbica za celokupno delo i doprinos srpskoj književnosti (2018).

U svojim knjigama Karanović je često eksperimentisao sa nadrealizmom i formom pesme u prozi.

Tako da jedna knjiga može da se čita kao zbirka priča, druga kao roman, treća da se čita otpozadi, igrajući se tako formom i želeći da vidi šta sve poezija može, a pokazao je da ona zapravo može sve.

Predstavljanje književnog opusa Zvonka Karanovića, na velikoj sceni vranjskog teatra, bilo je svojevrsno putovanje kroz najlepše godine bivše Jugoslavije, ali i osvrt na sve ono što je došlo njenim raspadom.

Sreda je u sklopu Svetosavske nedelje rezervisana za duhovnu akademiju Eparhije vranjske koja će biti održana u 19 sati u Sabornom hramu Svete Trojice u Vranju.

Na sam dan Svetog Save u četvrtak 27. januara u Sabornom hramu biće održani sveta liturgija, rezanje slavskih kolača Odbora manifestacije i škola, kao i svečana akademija.

Zaslužnim kolektivima i pojedincima priznanja i nagrade Sveti Sava za 2021. godinu biće uručeni na svečanoj akademiji koja je planirana 27. januara u 13 sati u sali pozorišta.

Najnovije vesti