Jefimija Najdić je učenica četvrte godine Gimnazije Bora Stanković u Vranju i učesnica mnogobrojnih ekoloških projekata.
Kao pobednica nacionalnog takmičenja Mladi eko-reporteri u Beogradu, ponela je titulu najbolje mlade eko-reporterke u Srbiji.
Njena ljubav prema ekologiji, pre svega prema zaštiti šume, javila se u detinjstvu, dok joj je „deda pokazivao svu lepotu prirode“.
Za šume kaže da su „pluća naše planete”.
- Sećam se da sam i tada nailazila na velike prazne površine i pitala se zbog čega to ljudi rade.
Vremenom sam došla na ideju kako možemo da rešimo taj problem i sačuvamo naše šume čije je prirodno obnavljanje teško.
Mislim da treba da se krene od samog izvora problema, a to je grejanje i mogućnost iskorišćavanja tople vode iz obližnje Vranjske Banje - predlaže Jefimija u razgovoru za Vranje News.
Sistem toplotne pumpe detaljno je objasnila u svom radu „Pustimo zemlju da diše”, sa kojim je osvojila prvo mesto u Beogradu.
- Reč je o pumpama koje omogućavaju da koristimo besplatni toplotni potencijal prirode iz neposredne okoline i prvi su izbor kada se radi o objedinjavanju uštede troškova za grejanje i ekološkoj proizvodnji toplote.
U svetu se koriste izvori tople vode sa tim sistemom, a i u Vranjskoj Banji su već napravili zatvoreni bazen i salu koji se greju na taj način – objašnjava sagovornica Vranje News-a.
To je, ističe, moguće sprovesti i u Vranju, jer se Banja nalazi u neposrednoj blizini grada.
Ima najtopliju termomineralnu vodu u Evropi, čija temperatura doseže čak 110 stepeni.
- Za funkcionisanje pumpe oko 70-80 odsto koristi se upravo ta voda, dok manji procenat zahteva utrošak struje.
Istakla sam problem na lokalnom nivou i predložila kreativno, inovativno rešenje, koje zaista može da se primeni u praksi – ističe Jefimija.
Po njenom mišljenju, najvažnije je „da ljudi shvate da okruženje u kome živimo postaje sve ugroženije“ i da treba „svako da se potrudi i da doprinos u zaštiti životne sredine“.
- Vranjska reka nam je zagađena, kao i Južna Morava.
Ali smo za to sami krivi, jer smo dozvolili da se gomila smeće koje tu bacamo.
Pre svega, treba da recikliramo otpad i ne bacamo ga po ulicama.
Bitna je samo naša ekološka svest koja treba da se menja – navodi Jefimija za Vranje News.
Nju, kako kaže, najviše zanima biologija, a onda informatika i programiranje.
Objašnjava da je poslednjih godina u Vranju i Pčinjskom okrugu prisutna intenzivna seča šuma, i sve to zarad grejanja domaćinstava.
Upozorava da prekomerna seča drveća preti uništenju šuma i predstavlja krivično delo protiv životne sredine.
- U toku školske godine organizujemo nekoliko uličnih akcija u centru grada s ciljem podizanja svesti naših sugrađana o očuvanju prirode i zaštiti životne sredine.
Takođe, stalno čistimo park koji se nalazi odmah pored naše Gimnazije i zaista se trudimo da uvek izgleda čisto i uredno.
Ali, ne može nekoliko nas da promeni mnogo.
Morao bi veći broj ljudi da se probudi i shvati da sami uništavamo životnu sredinu, jer nemamo obzira i smeće bacamo gde stignemo – ogorčeno će Jefimija.
Vranjska gimnazija vredno radi na obeležavanju važnih ekoloških datuma, na promovisanju važnih ekoloških tema, kao i na održavanju stručnih predavanja.
- Cilj moje škole je podizanje ekološke svesti o očuvanju i promovisanju životne sredine – ističe Jefimija.
Gimnazija Bora Stanković u Vranju je oktobra 2017. godine dobila zelenu zastavu i stekla status Međunarodne Eko-škole.
Time i pravo da učestvuje na svim takmičenjima iz ove oblasti.
Tekstovi u sklopu projekta „Internet eko magazin“ sufinansirani su sredstvima iz budžeta Grada Vranja. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove lokalne samouprave Vranja.
