Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljujemo svakog dana od 21. maja 2021, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Na inicijativu Udruženja boraca OVPMB u Preševu je 16. novembra 2012. godine podignut spomenik palim pripadnicima Oslobodilačke voske Preševa, Medveđe i Bujanovca.
Taj čin je upriličen na centralnom gradskom trgu u Preševu povodom 100 godina od formiranja Nezavisne države Albanije (28. novembra 2012. u Valoni) i prvog isticanja zastave nove države.
Na spomen ploči su bila uklesana imena 29 pripadnika OVPMB, sa njihovim osnovnim podacima.
To su Florim Rahmani Rašiti (Medveđa), Ibrahim Sejdi Fejzulahu (Gospođince), Fatmir Hajdari Ibiši (Gnjilane), Ismet Aliju Greme (Uroševac), Šerif Faik Jonuzi (Breznica), Enver Rasim Bajrami (Breznica), Arben Sadik Ramadani (Gnjilane), Škeljzen Nijazi Krasnići (Oraovica), Ekrem Šefket Hodža (Prizren), Betim Isa Beriša (Prizren), Besim Nazmi Faiku (Trnovac), Artan Arif Abasi (Miratovac), Daut Vahit Sulejmani (Dobrosin), Nijazi Ramuš Azemi (Preševo), Agim Miljaim Eljšani (Mališevo), Besim Ibrahim Mazdreku (Gnjilane), Ćenan Ibrahimi Rahimi (Buštranje), Hisen Nijazi Salihu (Biljača), Berat Ćani Sinani (Biljača), Šaban Nefail Šahini (Oraovica), Agim Ćahilji Halimi (Oraovica), Šaban Redžep Ukšini (Preševo), Sami Nevzad Ukšini (Qingji), Bardilj Bejtula Osmani (Preševo), Kastriot Murtez Arifi (Ranatoc), Mitat Skender Musliu (Preševo), Vebi Redžepi (Končulj), Ridvan Hisen Ćazimi (V. Trnovac), Sevdailj Šefki Idrizi (Gnjilane).
Već narednih dana spomenik je postao predmet mnogobrojnih priča koje su zainteresovale medije i javnost.
U polemiku su se uključili Koordinaciono telo za tri opštine juga Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu i Vlada Srbije.
Najpre je Mile Veljković, direktor Zavoda iz Niša, obavestio javnost da je ta ustanova urbanističko planski propisala uslove šta se i pod kojima zakonskim uslovima može raditi na trgu.
Usledila je reakcija Zorana Stankovića, predsednika Koordinacionog tela, koji je rekao da je to lokalna vlast "uradila mimo zakona".
Javnost je potom obaveštena da su o ovom činu u Preševu informisani ambasadori OEBS, SAD i Velike Britanije, kao i predstavnik Evropske unije.
Usledila je potom oštra reakcija Ivice Dačića, premijera i ministra unutrašnjih poslova, koji je Albancima stavio do znanja da u vezi sa spomenikom ne može biti nikakve rasprave.
On je potom lokalnim vlastima dao rok da se spomenik ukloni do 17. januara, za kada je bila zakazana nova runda pregovora Beograda i Prištine.
Kada je taj rok istekao, Dačić je izjavio da će "nelegalno postavljeni spomenik, bez bilo kakvih incidenata i bez upotrebe sile, ukloniti pripadnici Žandarmerije po nalogu Ministarstva pravde".
Predstavnici lokalnih samouprava u Preševu i Bujanovcu, lideri albanskih partija i predstavnici Nacionalnog saveta Albanaca uključili su se u ove rasprave koje su bile oštre i intenzivne.
Odgovarajući na Dačićevo upozorenje, u Preševu su se 12. decembra okupila 74 Albanca – odbornika u lokalnim skupštinama.
U Deklaraciji su učesnici sednice odbili inicijativu Beograda i nekim međunarodnih zvaničnika da se spomenik dislocira i „pozvali UN, NATO, OEBS, Savet Evrope i Evropsku uniju da ohrabri Vladu Srbije za dijalog sa legitimnim predstavnicima Albanaca u cilju ovog i svih drugih problema Preševske doline".
Svi ti pokušaji nisu doveli do kompromisa.
U nedelju 20. januara, u ranim jutarnjim satima, u Preševo je sa oklopnim vozilima stiglo oko 200 pripadnika Žandarmerije.
Na trg su stigli njen komandant Bratislav Dikić sa saradnicima, načelnik Policijske uprave u Vranju Slađan Velinović i Avdi Bajrami, komandir Policijske stanice u Preševu.
Bez prisustva građana, ali uz mnogobrojne novinarske ekipe kojima je najavljena ova akcija, građevinski operativci su oko 7.30 časova bagerom podigli mermernu spomen ploču, vezali je, upakovali i utovarili u kamion koji je magistralnim putem otišao prema Bujanovcu i Vranju.
Spomeniku se od tada gubi svaki trag, a neki mediji su objavili da je predat Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u Nišu.
Sutradan, 21. januara, na trgu u Preševu održan je protest nekoliko hiljada Albanaca.
Na protestu nije bilo incidenata, a prisutnima je pročitana deklaracija kojom šest lidera albanskih partija osuđuju uklanjane spomenika.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
