Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - U Bujanovcu, Preševu i Medveđi 28. jula 2002. godine održani su prvi lokalni demokratski, višestranački i vanredni izbori na osnovu novog Zakona o lokalnoj samoupravi.
Na tim istorijskim izborima građani su neposredno birali predsednike triju opština i odbornike u skupštinama opština.
U Bujanovcu su za predsednika opštine građani izabrali diplomiranog pravnika Nagipa Arifija, kandidata Partije za demokratsko delovanje (PDD).
On je sa 11.399 odnosno 53,18 odsto glasova pobedio profesora Novicu Manojlovića, kandidata Koalicije za Bujanovac, koji je osvojio 45,35 odsto glasova upisanih birača.
U Preševu su za mesto predsednika opštine kandidati bili profesor Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD) i mašinski inženjer Rami Zuljfiju, direktor preduzeća „Metal“.
Halimi je pobedio u drugom krugu sa 58,8 odsto glasova birača.
U Medveđi je za predsednika izabran Slobodan Drašković, član Demokratske alternative (DA), kandidat „Koalicije za Medveđu“, inače dotadašnji predsednik Skupštine opštine.
Na izbore za lokalni parlament u Bujanovcu od upisanih 37.058 birača izašla je 21.431 ili 57,83 odsto.
Od ukupno 41 mesta u lokalnom parlamentu odborničke mandate osvojili su Partija za demokratsko delovanje (PDD) 13 mandata (29,34 odsto glasova); Koalicija za Bujanovac 12, (26,48); Grupa građana Sevdailj Hiseni 8 mandata (16,99); Srpska Koalicija za opstanak N. Tasić, N. Mitrović 5 mandata; Partija za demokratsko ujedinjene Albanaca 2 i Grupa građana Trajko Trajković jedan.
U Preševu je u biračkom spisku bilo 28.046 upisanih birača. Glasalo je 14.595 ili 52,04 odsto.
Izborne liste su ovako podelile 38 odborničkih mesta.
Partija za demokratsko delovanje (PDD) 19, Partija za demokratsko ujedinjenje Albanaca (PDUA) 11; Pokret za demokratski progres (PDP) 5 i srpska Koalicija za Preševo 3.
Lokalni izbori za ove tri opštine bili su višestruko važni.
U tu svrhu bio je primenjen novi Izborni zakon, pa je umesto dotadašnjeg većinskog, uveden proporcionalni sistem izbora odbornika u skupštinama opština.
Ovim je ukinuta dugogodišnja dominacija lokalnih Srba koji stvaranjem neproporcionalnih izbornih jedinica, stvorili sistem apsolutne dominacije nad Albancima.
Iako je i popis stanovništva iz 2002. godine pokazao da Albanci u Bujanovcu čine većinu od 56 odsto stanovništva u opštini oni su u lokalnoj skupštini mogli da imaju najviše 12 odbornika.
Jer, tadašnja Odluka o izbornim jedinicama omogućila je da srpsko naselje sa 130 birača ima jednog odbornika, koliko i Veliki Trnovac sa 2.100 birača.
Proporcionalni izborni sistem je razbio ovu decenijsku dominaciju i stvorio mogućnost da se stranke Albanaca prvi put izbore za većinu od 23 od ukupno 41odborničkih mesta u SO Bujanovac.
Od tada albansko stanovništvo je proporcijalno predstavljeno u lokalnoj vlasti ove tri opštine.
Ovakvi rezultati izbora izazvali su gnev Srba iz Bujanovca koji su se okupili ispred zgrade Skupštine opštine čim su oni saopšteni.
Za skromne izborne rezultate oni su optužili Koordinaciono telo i njegovog predsednika Nebojšu Čovića.
Zato su tokom protesta počeli sa prikupljanjem potpisa kojima traže ponavljanje izbora na svim mestima i smenu Čovićevu smenu.
Ubrzo je ipak Opštinska izborna komisija (predsedavao je Zoran Jovanović) zvanično saopštila da je Nagip Arifi, kandidat PDD-a, sakupio više glasova od Novice Manojlovića, kandidata Koalicije za Bujanovac i tako je postao prvi Albanac predsednik ove opštine, ka i da su albanske liste za lokalni parlament osvojile 23, a srpske 18 odborničkih mesta.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
