Zahvaljujući predusretljivosti jedne od najznačajnijih ličnosti Vranja od druge polovine 20. veka do danas prof. dr Momčila Zlatanovića, leksikografa, sakupljača narodnih umotvorina južne Srbije i vranjskog kraja, književnika i univerzitetskog profesora u penziji, te njegove kćeri Sanje Zlatanović, etnološkinje i naučne saradnice Etnografskog instituta SANU, portal Vranje News objavljivaće svake sedmice u ovoj godini po jedan deo feljtona o narodnom pesništvu južne Srbije iz Zlatanovićevih rukopisa. Ovo značajno etnološko štivo produkt je obimnog i studioznog israživanja koje je Zlatanović sproveo na terenu tokom šezedesetih, sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, istražujući narodno pesništvo vranjskih predela na samom izvoru, obilazeći narodne pevače i druge pojedince koji su, ponajviše u usmenoj korespondenciji, čuvali i prenosili znanje o narodnom pesništvu južne Srbije. Najveći deo prikupljenih rukopisa o ovoj i drugim temama Zlatanović je objavio u knjizi "Narodno pesništvo južne Srbije", u izdanju Narodnog muzeja Vranje, 1982. godine, ali i rukopisima koje je ustupio redakciji.
Piše: prof. dr Momčilo Zlatanović
Vizantijska, odnosno grčka civilizacija, presudno je uticala na srpsku srednjovekovnu kulturu – na umetnost, crkvenu književnost, arhitekturu itd.
Srbi su sa Grcima održavali raznovrsne veze i u Otomanskom carstvu, a do većeg povezivanja dvaju naroda došlo je u XIX veku. Razume se, jug Srbije i Kosovo posebno su bli upućeni na Grčku.
1. U čemu se ogleda saradnja Vranjanaca i Grka?
Vranjanci su sarađivali sa Grcima, naročito na ekonomskom planu. U prvoj polovini XIX veka naši ljudi su se veoma uspešno bavili izvozom i uvozom, trgovinom. Trgovački putevi su ih vodili u razna mesta Balkanskog poluostrva, pa i u Solun i Serez. Za Solun je Jovan Cvijić s pravom rekao da je u XIX stoleću „primorska kapija Balkanskog poluostrva“. Tamo su vranjski trgovci (iz grada i okoline) najviše izvozili užatiju, koja je bila na ceni.
2. Šta se još iz našeg kraja izvozilo?
Rista Nikolić piše da su u Poljanicu početkom XX veka dolazili Grci radi kupovine stoke. Među dva svetska rata oni su od Poljančana kupovali stoku (najviše ovnove) za solunsku pijacu. I iz Pčinje izvožena je stoka za Solun (ovnovi, jarčevi, goveda).
3. U Vranju su osim Srba živele i druge nacionalnosti, pa su se preplitale i prožimale razne kulture. Da li je bilo Grka?
U Vranju su živeli i Grci, ali u manjem broju. Jovan Hadživasiljević, koji je dobro poznavao prilike u Vranju u prvoj polovini XIX veka, napisao je da je jedna žena Husein-paše bila Nedgiz-Hanuma, islamizirana Grkinja.
Grci i Cincari živeli su nu vranjskoj čaršiji. Bili su preduzimljivi i poslovno veoma okretni. Pojedini Grci i Cincari imali su čivluke u Vranjskom Pomoravlju i drugde.
Sreten Popović pominje u svojoj knjizi Putovanje po Novoj Srbiji (1878-1880) Grka dućandžiju, koji je dobro znao srpski jezik. Njegovi su poreklom bili iz Janjine, „ali im je kuća i radnja u Vranju još od pre dvesta godina...“.
U Vranju su živele grčko-cincarske porodice: Karalambe, Geruševići i dr. I rod Šperovića grčkog je porekla. Među dva svetska rata u vranjskoj čaršiji je bio jako poznat Stila Grk, trgovac stokom, koji je u Preševskoj Moravici imao i veći posed zemlje.
4. Da li je bilo i takvih Grka koji su ostali u sećanju našeg naroda?
Bilo ih je. Takav je dr Atanas Kujas, koji je završio Medicinski fakultet u Atini. U Vranje je došao 1877. godine. Bio je savestan lekar i veoma human čovek. Umro je 1903. godine.
U Vranju je do 1914. godine živeo trgovac Piroklija, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo. On je posle jednog ubistva u Grčkoj pobegao u naš kraj i kupio pašnjak od Sulejmana bega, sina vranjskog Husein-paše. Zasadio je voćnjak i staru vinovu lozu. Čuvene su bile njegove trešnje i jabuke polokamke. Međutim, vinova loza je obolela od filoksere u počela naglo da se suši. Razočaran zbog toga, prodao je zemlju u ratajskom i preobražanjskom ataru i vratio se u Grčku. Ugovor o kupoprodaji pisao je advokat Aleksandar Hristić. Grk se potpisao kao Periklis. Od njega su na terenu ostali nazivi Grčka bašča i Grčki put.
5. Grci su važili i za dobre handžije?
Da. Mnoge hanove na jugu Srbije držali su Grci i Cincari. Sredinom XIX veka handžija u Biljači bio je Grk Mana Džinginče.
Rod Tašića u Žitorađi i Prekodolcu vodi poreklo od Grka Stefanosa Stefanopolusa, koji je dobegao iz Grčke posle ubistva nekog Turčina. Na mestu gde je sada Vladičin Han on je podigao han za karavane, jer je tuda prolazio značajan put. Kasnije je han prodao vladiki Pajsiju.
6. Kakve su bile veze na crkvenom planu?
Grci su preko crkve uticali na anšu kulturu. Taj uticaj je pojačan posle ukidanja Pećke petrijaršije 1766. godine. Od manastira na jugu Srbije najživlje veze sa Grčkom, posebno sa Hilandarom, održavao je Sveti Prohor Pčinjski. U pčinjski manastir dolazili su i učeni monasi iz Hilandara. Takav je Martirije Hilandarac, koji je širio i pismenost. On je 1820. godine otvorio u Vranju srpsku osnovnu školu.
7. I iz književnog dela Borisava Stankovića se vidi da je u Vranju bilo Grka.
U književnim delima Borisava Stankovića pominju se Grci. U priči Baba Stana postoji Mana Grk, koji je imao pekaru blizu Šarenog hana. I u Nečistoj krvi javljaju se Grci. Sofkin deda Kavarola oženio se lepoticom Grkinjom. Ljudi iz doma Hadži-Trifuna družili su se sa Grcima, Cincarima i Turcima. Za efendi-Mitu Stanković kaže: „Lepše turski, grčki i arapski govorio nego maternji jezik.“
8. Da li se Grci pominju u našim narodnim pemama?
Pominju se, ali retko. Npr. Grkinja devojka, Solunka devojka, Grče Pretvorvera i dr. Jovan Hadživasiljević objavio je pesmu Grče Amanojče, koja se pevala u svatovima u preševskom kraju početkom XX veka. Ponegde se još mogu čuti stihovi:
„Sinoć Marko od Soluna dođe,
i dovede Solunku devojku.“
9. Da li postoje Grčki nazivi pojedinih mesta u vranjskoj okolini?
Postoje, ali ne mnogo. U turskim popisnim knjigama (defterima) iz 1570. godine pominju se u Inogoštu sela Gerekar i Gerekarce. Kod Trgovišta i sad postoji selo Đerekarce. Gerekar na grčkom znači sokolar. Iz ovoga se vidi da je tradicija sokolarstva na jugu Srbije bila i pre dolaska Turaka na ove prostore.
Da pomenemo neke nazive na terenu koji su grčkog porekla.
- Zna se za potese koji se nazivaju Peraspur. To je bila njiva koju je beg davao čivčiji da je obrađuje. Danas je paraspur neplodno zemljište.
- U upotrebi je balkanski grcizam sinor, a znači među ili graničnu liniju. Negde je to seoski atar. U Oštroj glavi u Poljanici postoje nazivi: Sinorski del – mahale, Sinorje – njive i livade, Sinorska reka – rečica.
- Palamarci – mahala u Trejaku, Palamar je grčki jezični ostatak i znači debeo gvozden klinac.
- Jedan potes u Mrtvici, u Grdeličkoj klisuri, naziva se Pirga, gde je, prema predanju bila velika grobnica. Pirgos na grčkom znači kula, tvrđava.
10. Da li postoje nazivi koji sadrže odrednicu Grčki?
Takvih naziva ima više.
Grčka lojza – njive u Sejacu. Dok pred kraj turske vladavine bile svojina jedne grčke porodice koja je živela u ovom selu.
U Brnjaru je krajem XIX veka živeo Grk Taša. Od njega su ostali nazivi Grčka karpa (stena) i Grčka kruška.
Grčke njive u Drežnici podsećaju na Grka koji je ovde živeo sa ženom krajem XX veka.
Grčki krs – njive u Gornjem Stajovcu.
Grčka lejka – šuma i njive u Sobini- Na tom mesti živeo je srpski rod Bojkovi. Stradali su od Turaka. Ostala je devojka Kadivka, koja se udala u Čestelin. Bojkovi su radili zemlju koja je pripadala nekom Grku iz Vranja.
11. Kakva treba da bude naša saradnja sa Grčkom?
Pravoslavna Grčka je naš prijatelj i ovo za nas dramatično i mučno vreme. A prijatelj se u nevolji poznaje. Srbi i Grci imaju sličnu istorijsku svest.
Ne smemo da gubimo iz vida ovu činjenicu: Grčka je kolevka evropske umetnosti i nauke.
Naravno, znanje grčkog jezika omogućilo bi nam da još bolje upoznamo ovaj stari evropski narod i njegovu vrlo bogatu kulturu.
nastaviće se)
(Izvor: rukopisi prof. dr Momčila Zlatanovića)
(priredio Dejan Dimić)
PROFIL
Prof. dr Momčilo Zlatanović rođen je u selu Rataje kod Vranja 1934. godine. Poznati je vranjski i srpski leksikograf, sakupljač narodnih umotvorina Južne Srbije i vranjskog kraja, književnik i profesor univerziteta u penziji. Rođen je u porodici doseljenika iz Crne Trave, iz mahale Radovinci. Završio je Gimnaziju Bora Stanković u Vranju (1954) i Višu pedagošku školu u Nišu – Grupa za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost (1956). Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Skoplju, na Grupi za istoriju književnosti naroda Jugoslavije (1958). Tu je i doktorirao (1973) s tezom "Istorijske pesme vranjskoga kraja". Radio je kao nastavnik srpskohrvatskog i ruskog jezika u Pasajnu kod Gnjilana, potom u Ekonomskoj školi i Gimnaziji u Gnjilanu (1956–1958-1959). Od 1960. bio je profesor i prosvetni savetnik u Vranju. Od 1967. godine predavao je teoriju književnosti, narodnu književnost i metodiku srpskohrvatskog jezika i književnosti na višim školama u Vranju. Potom je od 1993. godine do penzionisanja 2001. bio profesor narodne književnosti i retorike na Učiteljskom fakultetu u Vranju, na kome je osam godina bio i prodekan za naučnoistraživački rad (1993 - 2001). Po penzionisanju dve godine predavao je narodnu književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zlatanović se bavi narodnim pesništvom, leksikografijom, metodikom nastave književnosti i drugim oblastima nauke i kulture. Piše i kratku prozu. Krajem septembra 2019. godine dodeljena mu je povelja za životno delo koja nosi ime Mileta Nedeljkovića, jednog od najznačajnijih srpskih etnologa, proučavaoca narodne tradicije i istorije, publiciste i pedagoga.
Izvor: Wikipedia
