Prema odluci Narodne skupštine Republike Srbije u nedelju se održava republički referendum na kome se građani Vranja i Srbije izjašnjavaju o tome da li su ili nisu za predložene ustavne promene u oblasti pravosuđa.
Referendumsko pitanje glasi: "Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?".
Glasa se zaokruživanjem - "da" ili "ne".
Podsećanja radi, iz GIK-a je prethodnih dana saopšteno da glasači "mogu da obaveste nadležnu Komisiju o glasanju van glasačkog mesta, počevši od petka 14. januara, a najkasnije na dan glasanja do 11 časova preko telefona 017/412 196.
Pravo glasanja van biračkog mesta imaju samo lica koja nisu u mogućnosti da dođu na glasačko mesto iz zdravstvenih razloga, osobe sa invaliditetom i nemoćna stara lica", navode iz GIK-a.
Na teritoriji Grada Vranja, uključujući gradsku opštinu Vranjska Banja, u nedelju u 7 ujutro otvoreno je 106 biračkih mesta, a glasanje će trajati do 20 časova.
Na području čitavog grada (sa Vranjskom Banjom i selima) u birački spisak upisano je 69.173 glasača, pokazuju podaci Gradske izborne komisije (GIK).
O čemu se glasa
Amandmani sadržani u Aktu o promeni ustava, o kojem se građani izjašnjavaju na referendumu, predlažu rešenja koja bi, kako se najavljuje, trebalo da poboljšaju nezavisnost i efikasnost sudske vlasti. Do sada je Narodna skupština birala sudije u prvi probni mandat od tri godine, a sada bi tu nadležnost preuzeo Visoki savet sudstva čiji će sastav biti promenjen. Visoki savet sudstva je telo čija je svrha da obezbeđuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova. Pored šest sudija i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg sudskog organa u Srbiji, članovi VSS postaće i četvoro istaknutih pravnika - stručnjaka koji imaju više od deset godina iskustva u pravnim poslovima, a koje će birati Narodna skupština. Sudije bi, ukoliko se usvoji predloženo rešenje, bile birane na stalnu funkciju. Po rešenjima ustava iz 2006. ministar pravde i predsednik odbora za pravosuđe Narodne skupštine su članovi VSS. Stranke na vlasti pozivale su ovih dana građane da potvrde Akt o ustavnim promenama, čime će se, kažu, nastaviti reforma pravosuđa u skladu sa standardima Evropske unije. Vanparlamentarna opozicija ili bojkotuje referendum ili poziva građane da odbiju predlog koji bi, kažu, pojačao uticaj politike na pravosuđe, odnosno da glasju "ne". Iako su građani pored poziva za glasanje na referendumu dobili i objašnjenje predloženih ustavnih promena u razgovoru sa ljudima moglo se zaključiti da dobar deo njih nije siguran o čemu treba da se izjasni.
