Razmena teritorija je realna ako na njoj istraju lokalni lideri, a dozvole je velike sile, kaže u intervjuu za DW Milan Nič, stručnjak Nemačkog društva za spoljnu politiku.
Na pitanje „zašto su Tači i Vučić izašli sa ovakvim predlogom“, Milan Nič se prisetio jednog Tačijevog boravka u Berlinu.
- Sećam se kada je predsednik Tači posetio Berlin i bio kod nas u Nemačkom društvu za spoljnu politiku. Moderirao sam diskusiju sa njim i ambasadorom Išingerom i uhvatio sam ga da je rekao kako isključuje promenu granica.
To je bila stvar koju je dobro reći javno, ali stvari se menjaju i ne mogu reći zašto. Sa srpske strane bih rekao da je to još od 1999. bila opcija koju su neki odobravali, a sada predsedniku Vučiću treba nešto za domaću javnost ako prizna Kosovo, a to znači da želi neku teritoriju - rekao je Nič.
Milan Nič je dodao kako je razmena teritorija kompleksno pitanje.
- Iluzija je misliti da možete imati sasvim malu kontrolisanu razmenu teritorija. Razumljivo je zašto je to privlačna ideja kada je u pitanju taj mali komad Balkana – ako govorimo o severu Kosova i Preševu – ali tu neće stati. To je korak unazad ka novoj podeli koja neće stati u Mitrovici.
Počeće u Mitrovici, a sutra će biti velika podela u Bosni i možda u Makedoniji. Čujem i zabrinutost zbog paralelnih aranžmana Prištine i Tirane: drugim rečima, na duge staze ove razmena teritorija na etničkom principu smatra se korakom ka Velikoj Albaniji - izjavio je Nič.
Milan Nič je stariji saradnik centru „Robert Boš“ za centralnu i istočnu Evropu, Rusiju u centralnu Aziju pri Nemačkom društvu za spoljnu politiku. Prethodno je vodio program za Evropu na institutu GLOBSEC u Bratislavi i bio savetnik visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Studirao je u Pragu, Budimpešti i Bolonji.
