Šta sve (ne) može da se vidi iz izveštaja o finansiranju predizborne kampanje

Tekst je preuzet sa Peščanika

Ukupni troškovi

Za kampanju za predsedničke i parlamentarne izbore potrošeno je više od dve milijarde dinara. Kada se doda trošak stranaka čiji izveštaji još uvek nisu podneti (ili makar nisu objavljeni) zbir će verovatno iznositi 2,15 milijardi, odnosno 18, 3 miliona evra. Poređenja radi, u prethodnoj kampanji za izbore, koje je značajan deo opozicije bojkotovao, prijavljeni troškovi su bili upola manji (10,4 miliona evra). Pre šest godina su iznosili 12,8 miliona evra, a za predsedničke izbore 2017. bili su oko 10,7 miliona evra.

Ovogodišnja kampanja se po potrošnji može meriti sa parlamentarnim izborima 2014. (17,8 miliona evra), održanim u doba kada su brojni takmaci SNS još uvek raspolagali značajnijim resursima ili je makar bilo medija i firmi koje su pristajale da ih reklamiraju na odloženo plaćanje. Rekord iz 2012, kada su za objedinjene parlamentarne i predsedničke izbore prijavljeni troškovi od oko 25 miliona evra, nije dostignut. Pored činjenice da se u poslednjih 10 godina drastično smanjio broj platežno sposobnih stranaka, na to je uticalo i trajanje izbora – sada nije bilo drugog kruga predsedničkih izbora.

Za beogradske izbore, koji su bili u stvari glavno poprište borbe među političkim protivnicima, prijavljeni trošak je bio manji od milion evra. Objašnjenje je jednostavno – iz budžeta Grada se deli mnogo manje novca za kampanju, pa su troškovi, kad god je to moglo, bili pripisani republičkim izborima.

Krediti i dugovi

Na prihodnoj strani glavnu novinu ove godine predstavlja potpuno odsustvo kredita. Glavnoj vladajućoj stranci takvo finansiranje nije bilo potrebno, kod SPS-a je razlog možda bilo otplaćivanje dugova iz ranijih kampanja, a opozicione liste verovatno nisu mogle dati dovoljno čvrstu garanciju da će imati odakle da otplate kredit ukoliko ne pređu cenzus.

Pozitivnu novinu predstavlja relativno mali deo prijavljenih troškova kampanje koji su ostali nepokriveni posle podnošenja izveštaja – oko 75 miliona dinara, to jest 6,4%. Poređenja radi, pre 10 godina je čak 45% troškova za parlamentarne izbore i 18% za predsedničke finansirano kreditima koji se otplaćuju u godinama nakon izbora, ili su troškovi prema medijima i drugim dobavljačima ostali neplaćeni. Najveći dužnici nakon ove kampanje su Srpska radikalna stranka, sa 65 miliona dinara duga prema TV Pink i Happy, i koalicija „Ajmo, ljudi“ sa oko 15 miliona duga prema nenavedenim dobavljačima. Ni jedna ni druga ne mogu da računaju na budžetske prihode za finansiranje rada u naredne četiri godine, jer nisu prešle cenzus.

Građani platili da ih ubede

Troškove skupih izbornih kampanja obično svuda u svetu na kraju plate građani (na primer tako što donatori, koji odaberu dobitnog kandidata potom i sami dobiju unosne poslove ili nameštenja). U Srbiji je to još vidljivije. Naime, iz budžeta je za dve vrste republičkih izbora raspodeljeno 1.845.060.000 dinara (oko 15,7 miliona evra). Tome treba pridružiti još 144 miliona dinara (1,2 miliona evra), koliko su učesnici izbora preneli sa stalnih stranačkih računa. Taj novac takođe potiče iz budžeta, samo što je bio dat parlamentarnim strankama za finansiranje njihovog redovnog rada, to jest za sve ono što nije izborna kampanja.

Prave privatne izvore finansiranja kampanje bi moglo da čini tek oko 123 miliona dinara prijavljenih priloga fizičkih i pravnih lica (6,5% ukupnog obima kampanje), od čega se 80% odnosi na SPS. Prilozi su bili značajni, ali u mnogo manjoj meri (između 5 i 8 miliona dinara) i kod kandidata Ponoša, te koalicija NADA i Zajedno za Vojvodinu. Istina, i tu se ponekada može otvoriti pitanje krajnjeg izvora prihoda, na primer kada se među donatorima nađu aktuelni javni funkcioneri.

Na ovim izborima se dogodio i jedan neuobičajeni slučaj – grupa građana koja je predložila dr Stojković za predsednicu je u budžet vratila neutrošenih 24,5 miliona dinara.

Na šta je trošen novac

Očekivano, i ovaj put je najveći deo novca otišao za TV oglašavanje. Tradicionalno, u pitanju je oko polovina ukupnih troškova, a i sada je bilo slično (47,3%), bez obzira na porast značaja internet promocije u odnosu na klasične medije. Za internet je prijavljeno 46 miliona dinara rashoda (2,2%), ali je stvarni iznos daleko veći, jer je čak 4,3% ukupnog troška kampanje pripisano „ostalim troškovima oglašavanja“. Za promotivne materijale je plaćeno 17% novca, od čega bilbordi čine jednu trećinu, a ostatak razni leci, plakati, upaljači, šolje i slično. Za troškove javnih događaja je ovaj put prikazano relativno skromnih 103 miliona dinara (5%), ali je i tu stvarni rashod značajno veći, jer su mnogi putni troškovi neosnovano izdvojeni od transporta na mitinge i konvencije.

U rubrici „ostalo“ je završila gotovo petina ukupne sume, to jest 403 miliona. To je ujedno jedan od osnovnih problema u pogledu jasnoće ovogodišnjih izveštaja, jer je mnoge od tih rashoda trebalo upisati na drugom mestu (na primer 178 miliona troškova marketinških agencija). Poređenja radi, 2016. su TV oglasi činili 57% prijavljenih troškova, troškovi javnih događaja 8%, promotivni materijal 13%, dok je nerazvrstanih troškova bilo tri puta manje nego sada. Za internet oglašavanje, koje je tada praktikovalo tek nekoliko stranaka, pre šest godina je bio prijavljen sličan udeo troškova (2%) kao sada, što je još jedan pokazatelj da su ovogodišnji izveštaji neažurni.

SNS naspram svih ostalih

Više od milijardu dinara, odnosno približno polovina ukupnih troškova kampanje, odnosi se na listu SNS-a i njenog predsedničkog kandidata. SPS, koja nije imala predsedničkog kandidata potrošila je 236 miliona dinara, Ujedinjeni za pobedu Srbije za obe vrste izbora 164,5 miliona a koalicija NADA (DSS i jedno krilo POKS) 109 miliona. Još 4 politička subjekta (Moramo, Zavetnici, DVERI i SRS) potrošili su između 72 i 93 miliona dinara.

Situacija u kojoj postoji ovako izrazita finansijska dominacija vladajuće stranke, a kampanja se gotovo u celosti finansira iz budžeta, daje dodatan razlog da se i u Srbiji zakonski ograniče dozvoljeni rashodi, kao što je to učinjeno u većini evropskih zemalja. Predlog Transparentnosti, koji nije bio prihvaćen kada je zakon menjan pred ovogodišnje izbore, jeste da takvo ograničenje bude 300 miliona dinara za parlamentarne i 200 miliona za predsedničke izbore (300 miliona u slučaju dva izborna kruga). Predložena ograničenja su na sličnom ili čak višem nivou nego u susedstvu – na primer u Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Slovačkoj i Češkoj. Preporuka ODIHR-a iz 2016. da se ograničenje uvede još uvek nije sprovedena, ali ima naznaka da će u konačnom izveštaju nakon ovih izbora biti prioritizovana. Da je kojim slučajem ograničenje postojalo, u budžetu bi ostalo oko pola milijarde dinara, a omer potrošnje između SNS-a i svih ostalih lista i kandidata ne bi bio 1:1, već 1:2.

„Najgori đaci“

Iako je rok za podnošenje izveštaja za finansiranje parlamentarne kampanje nerazumno odložen za tri meseca (zbog ponavljanja izbora u Velikom Trnovcu), ako je suditi po onome što je objavila Agencija za sprečavanje korupcije (do 16.8.2022, 11 dana nakon isteka roka), ni to nije bilo dovoljno da predstavnici šest izbornih lista i jedan predsednički kandidat podnesu izveštaje. Među njima su dve parlamentarne liste (Stranka pravde i pomirenja i Koalicija Albanaca doline), koje su dobile iz budžeta ukupno oko 50 miliona dinara, kao i Romska partija, druga albanska koalicija (ADA), lista „Otete bebe“, te lista koja je proglašena pod nazivom „Ruski manjinski savez“ (koja bi trebalo da primi i opravda 20,5 miliona dinara). Već duže od dva meseca izvešaj nije podnet ni za predsedničkog kandidata Mišu Vacića, kojem je inače nedostajalo oko tri hiljade glasova da bi stekao pravo na 46 miliona dinara iz budžeta.

Štaviše, neki od pomenutih (Romska partija, Ruski manjinski savez, Miša Vacić) nisu podneli ni preliminarne finansijske izveštaje krajem marta, ili to nisu učinili na vreme (SPP), a još nije objavljeno da li je Agencija protiv njih pokrenula postupke.

Transparentnost informacija

Očekivano, transparentnost podataka o finansiranju nije bitnije unapređena. Na preporuku ODIHR-a i evropskih posrednika, uvedeni su „preliminarni izveštaji“, koji je trebalo da prikažu prihode i rashode sa stanjem od 19.3.2022 (dve nedelje pred izbore). Ne samo da su preliminarni izveštaji objavljeni tek u doba izborne tišine, već se ispostavilo da je u njima bilo prikazano tek 16% ukupnih troškova kampanje. Transparentnost Srbija zato već godinama predlaže, kao znatno bolje rešenje, uvođenje sistema „transparentnih računa“, koji se uspešno primenjuje u Češkoj, a što bi obezbedilo javnost tih informacija na dnevnom nivou.

Dodatan problem sa preliminarnim izveštajima predstavlja primena različite metodologije upisivanja (da li će biti prikazani ugovoreni ili samo plaćeni troškovi), što je građane (da su kojim slučajem uopšte imali priliku da saznaju pre izbora da ovi izveštaji postoje), moglo navesti na pogrešan zaključak. Na primer, da su kampanja SPS-a za parlamentarne izbore i obe kampanje SNS-a do 19.3.2022. koštale jednako, iako je kampanja SNS-a u stvarnosti do tog momenta bila barem duplo skuplja.

Čega u izveštajima nema i šta je pogrešno navedeno?

Nemoguće je na ovako malom prostoru predstaviti sve uočene manjkavosti, pa čitaocima preporučujem prikaz i analizu pojedinačnih izveštaja koji je izradila Transparentnost Srbija, a koji prate preporuke date Agenciji za sprečavanje korupcije. To je državni organ koji ima zakonski zadatak da izvrši kontrolu, a od ovih izbora po prvi put i rok da o toj kontroli objavi izveštaj (u oktobru ove godine za predsedničke, a u decembru za parlamentarne izbore).

Analiza pokazuje da će biti neophodno da ta kontrola obuhvati poređenje podataka iz raznih izveštaja, jer se neke „nelogičnosti“ mogu sagledati tek na taj način – na primer da neki učesnici na izborima prijavljuju troškove distribucije ili dizajna promotivnih materijala, putovanja i telefonske komunikacije a drugi ne, da vrednost sličnih usluga značajno varira kod različitih stranaka, da se plaćena cena zakupa po jednom bilbordu značajno razlikuje itd.

Mnogi delovi stranačkih izveštaja su, međutim, neupotrebljivi za kontrolu i moraju se tražiti dodatni podaci. Na primer, veoma su retki primeri da su bilbordi izlistani po pozicijama i periodu zakupa, a u mnogim slučajevima nedostaju čak i elementarne informacije – broj bilborda i jedinična cena. Kod oglašavanja na internetu redovno izostaju podaci o sajtovima na kojima je vršeno oglašavanje, kao i napomene iz kojih bi se moglo videti da li je obuhvaćeno oglašavanje na društvenim mrežama. U rubrici „ostalo“ u većini slučajeva se navode samo firme kojima su vršene višemilionske isplate, među kojima su neretko preduzeća koja ne poseduju ni sopstvenu internet stranicu, a da nikakvih dodatnih napomena o svrsi uplata nema.

Generalno, pri kontroli treba imati na umu da izveštaji mogu biti namerno netačni iz najmanje tri moguća razloga. Prvi je skrivanje podataka o nelegalnom izvoru finansiranja (na primer u gotovini, preko javnih preduzeća i ucenjenih privatnih preduzeća), što dovodi do izostavljanja podataka o takvim aktivnostima. Drugi razlog je potpuno suprotan – preuveličavanje troškova, u slučajevima kada je kampanja bila manjeg obima od dobijenog budžetskog novca, kako bi se izbegla obaveza da se neutrošeno vrati. Treći razlog je specifičan za ovu godinu, usled istovremenog održavanja predsedničkih, skupštinskih i beogradskih izbora – prelivanje troškova jedne kampanje u izveštaj za drugu, kako bi se sve platilo odande gde ima više budžetskog novca.

 

Primeri problematičnih tačaka

Kao što je i red, a i zbog količine novca u opticaju, prvo o pobednicima iz SNS-a:

– U izveštaju se ne navodi trošak izrade sajta https://www.delagovore.rs/. Priloga uopšte nema, ni novčanih, ni u naturi, a bilo je prijavljenih slučajeva u kojima su aktivisti ove stranke građanima delili tokom kampanje poklone (što bi trebalo registrovati u izveštaju).

– Troškovi dva dugačka zakupljena termina na TV Prva i Pink nisu iskazani (možda su obuhvaćeni cenom plaćenih spotova), a trošak oglašavanja na TV K1 nije prijavljen

– Troškovi oglašavanja na bilbordima su višestruko manji od procenjenih, što ukazuje na veoma visoke popuste i otvara pitanje jednakosti tretmana drugih učesnika izbora

– Troškovi internet oglašavanja su upisani na pogrešnom mestu za predsedničke izbore, a za parlamentarne nije jasno šta je prikazano i da li su obuhvaćene društvene mreže

– Preliminarni izveštaj je prikazao cenu samo 15% reklama emitovanih u prvim nedeljama kampanje

– Za prvi predizborni skup – početak kampanje u Merošini – nisu navedeni troškovi angažovanja pojedinih firmi koje su opažene od strane medija kao izvođači pripremnih radova

– Nema prikazanih troškova za predizborne štandove

– Veoma visoki popusti za oglašavanje na TV Happy i TV Kurir

– Čak 76,4 miliona dinara „ostalih troškova angažovanja marketinške agencije“, umesto da budu razvrstani

– Nisu prikazani troškovi telefonske komunikacije, i pored brojnih poziva koje su građani dobijali iz ove stranke

– Informacija o „troškovima SNS do 31.3.2022.“ objavljena na sajtu stranke otvara brojna pitanja, jer ne odgovara visini troškova koji su prijavljeni u finansijskim izveštajima

Ponešto i o izveštajima za ostale kandidate i liste:

– Ponoš: nema troškova internet oglašavanja, visoka cena izrade veb-sajta

– Jovanović: nejasno da li su obuhvaćeni troškovi Facebook oglasa

– Stojković: predlagač kandidata je grupa građana, a stvoren je utisak kao da je reč o koaliciji

– Stamenković: izveštaj posle isteka roka, visoka cena izrade banera, visoki iznosi isplaćeni fizičkom licu, umesto da se sva plaćanja vrše preko računa

– Obradović: visoki troškovi u pojedinim kategorijama, a bez dovoljno detalja

– Đurđević-Stamenkovski: u okviru „ostalih putnih troškova“ firme koje se ne bave tom delatnošću, ne vidi se šta je nabavljano kao promotivni materijal, preliminarni izveštaj gotovo prazan

– SPS: Upis troškova konvencija je vršen u više rubrika za iste događaje, troškovi TV oglašavanja verovatno obuhvataju i kampanju koja je vođena za beogradske izbore

– Ujedinjeni za pobedu Srbije: ne vidi se prema kome je ostao dug od 5 miliona dinara; za promotivni materijal gotovo nigde nije navedena količina i jedinična cena; prikazan trošak bilborda i istraživanja obuhvata i kampanju za druge vrste izbora; visoki troškovi za marketinšku agenciju bez dovoljno detalja

– Savez vojvođanskih Mađara: u preliminarnom izveštaju su kao izvor finansiranja kampanje navedena sredstva preneta sa stalnog stranačkog računa, a kasnije se za te iste troškove kao izvor finansiranja navodi budžet; za veći deo, inače visokih troškova promotivnog materijala i oglašavanja na internetu, nije jasno navedeno na šta se odnosi

– NADA: kao sajt koalicije se navodi adresa stranke Za Kraljevinu Srbiju, na kojem nisu uopšte bile objavljivane aktivnosti ove koalicije za izbore; nedozvoljeno finansiranje iz budžeta opštine Bajina Bašta; ne navodi se broj bilbroda i drugih vrsta promotivnih materijala, za koje su troškovi visoki; svi troškovi javnih skupova pripisani predsedničkoj kampanji; banci isplaćeno 1,5 miliona dinara, nejasno zašto

– SDA: prijavljeni su visoki troškovi za ishranu i gorivo, značajno veći nego kod drugih stranaka; priprema, pomoć i savetovanja u kampanji su plaćene više firmi, nejasno u čemu su njihove usluge bile različite

– Zajedno za Vojvodinu: prikazani veći prihodi od troškova (6 miliona dinara), ali ne i da je taj novac vraćen (u budžet ili na stranački račun); više vrsta troškova kampanje je prikazano bez broja primeraka i jedinične cene; iskazani veoma visoki rashodi za pojedine stavke koje se kod drugih stranaka uglavnom ne javljaju; neprecizni podaci o zakupu bilborda

– Dveri-POKS: nepotpune informacije o promotivnom materijalu; trošak organizacije više javnih događaja objedinjen; nesrazmerno visoka cena pojedinih usluga

– Zavetnici: iznos prijavljenih troškova je u potpunosti jednak vrednosti budžetskih dotacija, koja nije mogla biti poznata u vreme trajanja kampanje; veoma visoki prijavljeni troškovi za dizajn letaka, nabavku promotivnog materijala, konferencije za štampu, taksi prevoz, zakup prostora, izradu sajtova, kao i za druge troškove čija je namena ostala nepoznata

– Moramo: nije navedeno ko je položio izborno jemstvo; sporno da li se trošak jedne konferencije za štampu odnosi na parlamentarne izbore; većina troškova oglašavanja na internetu je prikazana u rubrici ostalo

– Suverenisti: podaci u izveštaju su oskudni ili nepotpuni u vezi sa gotovo svim vrstama troškova; veoma visoki troškovi izrade letaka, distribucije novina, dekoracije za konvenciju, izrade veb-sajta; veliki broj isplata fizičkom licu umesto krajnjim pružaocima usluga; preliminarni i konačni izveštaj u kontradikciji

– Ajmo ljudi: Ne vidi se prema kome je ostalo 15 miliona dinara duga; troškovi oglašavanja za medije uneti u rubriku ostalo

– SRS: Veći deo troškova TV oglašavanja (oko 65 miliona dinara) nije plaćen do podnošenja izveštaja, što otvara pitanje jednakosti postupanja pružalaca medijskih usluga prema političkim subjektima; troškovi overe potpisa su prikazani zbirno, a jedna trećina nije bila navedena u preliminarnom izveštaju.

 

(Autor je programski direktor Transparentnosti Srbija)

Foto Vranje News