Milunka Savić, zaboravljena heroina

Četvrtog oktobra obeležili smo 103 godine od oslobođenja Vranja, našeg grada, u Prvom svetskom ratu.

Potom 5. oktobar, Dan oslobođenja Vladičinog Hana, pa 6, 7,8.  oktobra Leskovac, Niš, sve do oslobođenja poslednjeg zaseoka naše nove države.

Smelo je nastupala srpska vojska od furioznog proboja Solunskog fronta i gonjenja neprijatelja do konačne pobede.

Svi ti vojnici i oficiri bili su junaci tog vremena.

I regent Aleksandar, i vojvoda Mišić, Putnik, Stepa Stepanović i mnogi drugi.

Meni je najupečatljiviji utisak ostavila jedna žena, heroina Prvog svetskog rata Milunka Savić.

Milunka Savić Gligorević bila je srpska učesnica Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Rođena je 1890. ili 28. juna 1892. godine kako piše u njenoj članskoj karti Udruženja rezervnih vojnih starešina, u selu Koprivnica kod Jošaničke Banje.

Otac joj se zvao Radenko, a majka Danica.

Bila je najstarija od ukupno četvoro dece (sestre Miona i Slavka i brat Milan).

Nakon objavljivanja Ukaza o mobilizaciji 3. oktobra 1912. godine, pred Prvi svetski rat, Milunka je odlučila da se prijavi na jednom od mobilizacionih punktova u Beogradu.

Registrovala se pod imenom Milin Savić.

Skrivajući da je žensko, tokom celog Prvog balkanskog rata Milunka se borila kao muškarac.

Njen pravi pol otkrili su lekari tek nakon ranjavanja u Bregalničkoj bitki.

Nakon početka Prvog svetskog rata Milunka se ponovo prijavila kao dobrovoljac.

Raspoređena je u čuveni Drugi pešadijski puk ''Knjaz Mihailo'', poznatiji pod nazivom Gvozdeni puk.

U Kolubarskoj bitki istakla se kao bombaš i za višestruko herojstvo odlikovana je Karađorđevom zvezdom sa mačevima.

Godine 1915. godine je na prostoru Vardarske Makedonije teško ranjena u glavu i tako ranjena povlačila se preko Albanije.

Nakon dolaska na Krf i oporavka Milunka se pridružila srpskoj vojsci na Solunskom frontu, tokom 1916. godine.

Naročito se istakla tokom zauzimanja Kajmakčalana, kada je zarobila dvadeset tri bugarska vojnika.

Tokom ratovanja ranjavana je devet puta.

Zbog iskazanog herojstva odlikovana je mnogim visokim odlikovanjima, među kojima su dva francuska Nacionalna ordena Legije časti i Medalja za hrabrost ''Miloš Obilić'', jedina je žena na svetu odlikovana francuskim orednom Ratni krst, sa zlatnom palmom.

Zbog neizmerene hrabrosti Francuzi su je prozvali Jovankom Orleankom.

Iako joj je Francuska država ponudila pomoć da pređe u Francusku da živi, gde bi dobijala francusku vojnu penziju, Milunka je to odbila i ostala da živi u Beogradu kao čistačica, zanemarena od svih, napuštena od države i sa zaboravljenim ratnim herojstvom i zaslugama.

Dok su je, između dva svetska rata poštovali širom Evrope (pozivali je na proslave jubileja, obilaska ratišta, polaganje cveća na grobove...) u Beogradu je jedva našla posao čistačice.

Za svo to vreme odškolovala je i odgajila tridesetoro dece koje je dovodila iz svog rodnog sela.

Tek nakon završetka Drugog svetskog rata nova vlast joj je dodelila penziju, 1945. godine.

Godine 1972. Skupština grada Beograda dodelila joj je jednosoban stan.

A Grad Vranje nedavno joj se odužio na taj način što je jedna od ulica u užem centru (Moše Pijade) dobila ime po Milunki Savić.

Četrdeset godina nakon smrti, 10. novembra 2013. godine, posmrtni ostaci Milunke Savić, heroine i najodlikovanije žene Velikog rata preneti su iz porodične grobnice u Aleju velikana.

Celog svog života, i u ratu i u miru, borila se za svoj narod i svoju Srbiju.

I zato je dobro što je Srbija imala i što zauvek ima Milunku Savić.

I Živojina Mišića, Stepu i Putnika, pa Koču i Peka, majora Tepića, pilota Pavlovića i Alberta Andijeva.

 

(Autor je član Okružnog odbora Udruženja potomaka ratnika svih oslobodilačkih ratova Srbije u Vranju)

Foto Vranje News